Banke eurozone suočene s prijetnjama zbog rata s Iranom

Banke eurozone suočavaju se samo s ograničenim direktnim uticajem rata u Iranu, ali veća opasnost leži u tome kako bi oslabljena ekonomija mogla da se prelije na bilanse zajmodavaca, rekao je za Rojters visoki nadzornik Evropske centralne banke, Pedro Mačado.

U opširnom intervjuu, Mačado se osvrnuo na zabrinutosti koje se protežu od tenzija na Bliskom istoku do nedavnih potresa na privatnim tržištima, upozorivši da procvat složenih poslova sekjuritizacije zaslužuje pažljivije praćenje. Prijetnja šireg sukoba na Bliskom istoku pojačala je strahove od novog talasa inflacije i dodatnog pritiska na rast u eurozoni, koja zavisi od dobavljača iz Zaliva za dio gasa i od rute kroz Suecki kanal za robu iz Azije.

Mačado, jedan od vodećih nadzornika banaka u ECB-u, rekao je da je direktna izloženost banaka eurozone Iranu i Izraelu mala u odnosu na njihovu sposobnost da apsorbuju gubitke – 0,7% osnovnog kapitala za imovinu, poput kredita, i 0,6% za obaveze, poput bankarskih obveznica. „Čak i ako uključite susjedne zemlje, izloženost je prilično ograničena i čini nešto manje od 1% ukupne imovine nadziranih subjekata“, rekao je u intervjuu.

Velike banke eurozone raspolažu imovinom vrijednom 27,8 biliona eura, prema posljednjim podacima ECB-a, što znači da bi 1% iznosio 278 milijardi eura. Mačado je dodao da veći rizik leži u eventualnom novom rastu cijena energije koji bi podstakao inflaciju i, na kraju, usporavanje privrede koje bi opteretilo dužnike. „Ako dugoročno dođe do rasta cijena energije, mogli bismo imati skok inflacije s recesionim posljedicama po ekonomsku aktivnost“, rekao je Mačado. „A to se onda može odraziti na nezaposlenost, koja je veoma važna varijabla za banke“.