Kraj svijeta: Naučnici predstavljaju tri scenarija

Kada se govori o propasti svijeta, obično se misli na iznenadan nestanak svega živog. Taj scenarij je zastrašujući, a naučnici imaju svoja tumačenja o tome kako bi to moglo izgledati.

Smanjenje nivoa kiseonika - Preko 2,5 milijarde godina unazad dogodila se takozvana "kiseonička katastrofa". Cijanobakterije su fotosintezom ispunile Zemljinu atmosferu kiseonikom i stvorile svijet u kojem je mogao da se razvije i diše višećelijski organizam. Međutim, pre oko 450 miliona godina došlo je do suprotnog efekta – nivo kiseonika na planeti je naglo opao. To je dovelo do masovnog izumiranja, drugog po veličini gubitka živih organizama u istoriji. Uzroci se i dalje proučavaju, ali većina naučnika se slaže da je glavni uzrok nagla promena klime. U našoj eri nešto slično bi se moglo ponoviti. Štaviše, prema nekim procjenama, globalno zagrevanje već smanjuje nivo kiseonika u okeanu, što je uzrok izumiranja morskih životinja.

Udar asteroida - Pre 46 godina je postavljena hipoteza da je pad asteroida pre oko 66 miliona godina doveo do izumiranja dinosaurusa. Prema procjenama naučnika, asteroid je pao na području današnjeg Meksika. Većina kopnenih životinja mogla je da pogine u roku od nekoliko sati ili dana nakon pada zbog naglog povećanja temperature. Sudar je mogao izazvati nepovratne klimatske promene, povećati kiselost atmosfere i promeniti sastav Svetskog okeana. Bez tog udara ljudi verovatno nikada ne bi postojali, a planetom bi vladali dinosaurusi, primoravajući sisavce da se neprestano kriju. Verovatnoća ponovnog događaja ovakvog tipa je mala – svakodnevno na Zemlju pada oko 20 asteroida, ali oni ne predstavljaju opasnost jer je većina njih mala, približno veličine kamena koji možete držati u dlanu.

Starenje Sunca - Kako Sunce bude starilo, njegova svetlost će se pojačavati, a Zemlja će dobijati sve više solarne energije. Ta energija će uticati na površinu planete, ubrzavajući razlaganje silikatnih stena, kao što su bazalt i granit. Tokom ovog procesa, ugljen-dioksid se iz atmosfere vadi i kroz hemijske reakcije fiksira u mineralima. Teoretski, Zemlja bi trebala da počne da se hladi usled smanjenja CO₂, ali približno za 2 milijarde godina ovaj efekat će biti nadjačan sve jačim zračenjem Sunca. Ugljen-dioksid, zajedno sa vodom, jedan je od ključnih elemenata potrebnih biljkama za fotosintezu. Ako njegov nivo opadne, neke vrste mogu izumreti. Smanjena fotosinteza znači i manje proizvodnje kiseonika. Koncentracija kiseonika u atmosferi Zemlje će opadati, što će predstavljati krizu za sve oblike života koji od njega zavise. Po proračunima naučnika, ovaj nivo može pasti do nule za oko 1 milijardu godina.