Sukob normativnog i stvarnog u advokaturi

Advokatska komora Crne Gore usvojila je novi Kodeks profesionalne etike advokata, što postavlja pitanja o tome koliko odredbe o reklamiranju korespondiraju sa vremenom u kojem živimo i standardima EU. Ovaj potez predstavlja prvi korak ka usklađivanju normi sa savremenim društvenim i profesionalnim okolnostima.

U eri društvenih mreža i lako dostupnih informacija, pitanje reklamiranja advokata postaje složeno. Crnogorski zakoni o advokaturi zabranjuju reklamiranje putem sredstava javnog informisanja, bilborda i drugih kanala. Međutim, Statut i Kodeks ne objašnjavaju jasno šta podrazumijeva 'predstavljanje', ostavljajući advokatima mnogo prostora za interpretaciju.

Naime, Statutom su propisani disciplinski prestupi koji uključuju davanje izjava u javnosti s ciljem reklamiranja. S obzirom na to koliko advokata redovno daje izjave u javnosti, može se postaviti pitanje koliko će Advokatska komora imati posla ako se odluči da procesuiranje ovih kolega postane prioritet.

U kontekstu digitalizacije, advokati sve više koriste web sajtove i društvene mreže za komunikaciju sa javnošću. Iako se može činiti da su njihova učešća u medijima i javnim raspravama oblik reklamiranja, važno je naglasiti da oni ne nude direktno svoje usluge, već informacije koje su od značaja za javnost. U mnogim zemljama regiona, kao što su Slovenija i Hrvatska, advokati mogu oglašavati svoje usluge pod uslovom da to rade istinito i ne dovode u zabludu.

U zaključku, informisanje javnosti o pravnim pitanjima bi trebalo biti dozvoljeno, dok bi direktna promocija advokata kao 'najboljih' ili 'najpovoljnijih' trebala ostati zabranjena. Novi Kodeks etike je korak ka preispitivanju ovih granica i prilagođavanju savremenim potrebama.