Volonteri u Crnoj Gori: sistem podrške izostaje

U Crnoj Gori, više hiljada volontera, desetine hiljada građana uključeni su u neformalne akcije, pružajući hiljade sati rada bez naknade. U zemlji gdje čak 68% mladih nikada nije volontiralo, oni koji jesu postali su oslonac sistema koji često izostaje - ne pomažu, već nadoknađuju ono što institucije ne rade.

U zemlji gdje se solidarnost često podrazumijeva, a podrška sistema izostaje, hiljade građana svakodnevno volontira, bez naknade i često bez ikakve institucionalne podrške. Njihov rad rijetko ulazi u statistike, ali je vidljiv u svakodnevici: u spašenim životima, pomoći najugroženijima i zajednicama koje opstaju zahvaljujući ličnoj inicijativi. Prema podacima iz Strategije razvoja volonterizma, u Crnoj Gori je oko 33.500 građana uključeno u neformalno volontiranje, dok oko 11.000 volontira kroz organizacije. Sistem i dalje nema ni jedinstvenu evidenciju ni stabilne mehanizme podrške. Volontiranje u Crnoj Gori često nije izbor - već nasušna potreba.

Dokument pokazuje i zabrinjavajući trend - čak 68% mladih u Crnoj Gori nikada nije volontiralo, dok je aktivno svega 3,9%. Strategija predviđa uspostavljanje registra volontera, razvoj programa podrške i jačanje finansiranja - što znači da sistem koji bi trebalo da podrži volontiranje tek treba da bude izgrađen.

Više od 15 godina posvećenosti, hiljade volontera i preko 4.000 uključenih u humanitarne akcije, stotine spašenih i udomljenih životinja i nebrojeni sati rada bez naknade - to je slika volonterizma u Crnoj Gori kroz priče Veselina Pajovića, Anice Vučeković i Marine Medojević. Neki rade sa mladima i grade zajednicu, drugi spašavaju napuštene životinje i bore se sa surovom svakodnevicom, a treći organizuju pomoć za najugroženije. Svi oni dijele isto iskustvo - snažnu volju da pomognu i upornu borbu sa sistemom koji često ne reaguje kada je pomoć najpotrebnija.

Veselin Pajović, dugogodišnji volonter i koordinator za mlade i volontere na nacionalnom nivou Crvenog krsta Crne Gore, ističe: "Prva želja je bila da pomognem ljudima u potrebi i doprinesem zajednici, a da svoje rezultate mogu jasno da vidim i prepoznam." On naglašava da Crna Gora ima mnogo volontera i ljudi dobre volje, te da povećanje broja volontera treba da bude prioritet.

Anica Vučeković, aktivistkinja i volonterka, više od 15 godina brine o napuštenim životinjama, često bez ikakve podrške. "Volonterizmom se bavim više od 15 godina, u vrijeme kada niko nije primjećivao životinje, niti im pomagao," kaže ona. Vučeković ukazuje na ozbiljan nedostatak volontera, naročito van Podgorice, dok predsjednica Banke hrane Marina Medojević navodi da su tokom 16 godina imali više od 4.000 volontera, ali da sistem koji pomaže najugroženijima funkcioniše bez stabilne podrške.

Iako je oblast volontiranja formalno uređena Zakonom o volonterskom radu, postojeći pravni okvir je zastario i nedovoljno funkcionalan. Evropska komisija ne tretira volontiranje kao posebnu oblast, ali Strategija pokazuje da ono ima indirektan značaj za gotovo sva ključna pregovaračka poglavlja. U praksi, slabosti sistema koje EU kontinuirano bilježi zapravo prebacuju teret na građane. Između Strategije i stvarnosti jaz je i dalje veliki, jer dok država planira sistem, volonteri ga već godinama održavaju u životu.