Francuska ukida obavezu seksa u braku prema novom zakonu

Francuska je 29. januara 2026. godine usvojila zakon koji ozvaničuje kraj takozvanih 'bračnih prava' - koncepta koji podrazumijeva obavezu na seksualne odnose unutar braka. Ovim zakonom jasno se navodi da „životna zajednica ne stvara obavezu na seksualne odnose“, čime se takođe onemogućava korišćenje izostanka seksualnih odnosa kao argumenta za pokretanje brakorazvodne parnice.

Iako se ne očekuje da će novi zakon imati veliki uticaj u sudskoj praksi, zagovornici smatraju da će doprineti odvraćanju od silovanja u braku. „Dozvoljavajući da takvo pravo ili dužnost opstane, mi kao društvo dajemo saglasnost sistemu dominacije i predatorskog odnosa muža prema ženi“, izjavila je predlagačica zakona, poslanica Zelenih Mari-Šarlot Garin. „Brak ne znači trajni i neopozivi pristanak na seksualne odnose“, dodala je Garin.

Ovim zakonom se uklanja pravna nejasnoća, iako „bračna dužnost“ formalno ne postoji u zakonima. Francuski građanski zakonik definiše bračne obaveze kao „poštovanje, vernost, podršku i pomoć“ i navodi da se supružnici obavezuju na „zajednicu života“, ali se nigdje ne pominju „bračna“, odnosno seksualna prava. Poreklo ovog pojma leži u srednjovekovnom crkvenom pravu. U savremenim brakorazvodnim postupcima, sudije su povremeno široko tumačile pojam „zajednice života“, podrazumijevajući i seksualne odnose.

Poznat je slučaj iz 2019. godine kada je utvrđeno da je žena godinama uskraćivala seks mužu, nakon čega mu je odobren razvod po osnovu krivice, što je podrazumijevalo njenu odgovornost. Žena se potom obratila Evropskom sudu za ljudska prava, koji je presudio protiv Francuske jer je odbijanje seksualnih odnosa bilo prihvaćeno kao osnov za razvod po krivici. Feminističke organizacije su pozdravile ovu presudu kao važan iskorak.

Odluka Evropskog suda je onemogućila bilo kojem francuskom sudiji da donese sličnu presudu u brakorazvodnim parnicama. Aktivisti ističu da u društvu još uvijek preživljava ideja da žene imaju „dužnost“ seksualnog pristanka prema muževima, što treba otvoreno kritikovati. Kao simbol tog problema navodi se slučaj iz Mazana iz 2024. godine, u kojem su Žizel Peliko višestruko silovali muškarci koje je njen muž angažovao, pri čemu su neki optuženi tvrdili da su pretpostavili njen pristanak na osnovu onoga što im je muž rekao.

U Francuskoj, kao i u većini drugih zemalja, bračno silovanje je danas jasno definisano kao krivično delo. Prije 1990. godine, muškarci su mogli da tvrde da brak podrazumijeva saglasnost. Od novembra prošle godine, pravna definicija silovanja u Francuskoj dodatno je proširena tako da podrazumijeva pojam nepristanka. Sada se silovanjem smatra polni odnos za koji ne postoji „informisana, konkretna, prethodna i opoziva saglasnost“. Ćutanje ili izostanak reakcije ne znače pristanak, piše u zakonu.