Sjećanje na Gandi: Borba za prava i mirnu okupaciju Indije

Na današnji dan, 30. januara 1948. godine, ubijen je Mohandas Karamčand Gandi, indijski političar, državnik i borac za ljudska prava. Mnogi misle da je Gandi svoju borbu započeo u Indiji, ali ona je počela odmah nakon njegovog dolaska u Južnu Afriku. Tamo je, tokom putovanja vozom, izbacio iz prve klase zbog odbijanja da pređe u treću klasu, koja je bila namenjena "obojenima", iako je imao važeću kartu. Nakon toga je prebijen od strane vozača poštanske kočije jer nije hteo da ustupi mesto putnicima iz Evrope.

Ove situacije diskriminacije su ga naveli da razmišlja o položaju svog naroda unutar britanske imperije. Suočivši se sa predrasudama, nepravdom i netolerancijom, odlučuje da se bori protiv cijele imperije, a ta odluka postavlja prekretnicu u njegovom životu. Tokom svoje borbe koristi princip satjagraha, koji podrazumijeva pričanje samo istine i miran otpor. Gandi je ovu filozofiju mira i otpornosti razvio zahvaljujući korenima iz svoje vere.

Nakon uspeha u Južnoafričkoj Republici, vraća se u Indiju i nastavlja borbu za prava Indijaca i konačno oslobođenje od britanske vlasti. Ova borba trajala je skoro tri decenije, tokom kojih je organizovao odrede volontera koji su pomagali ljudima, donosili im hranu, lečili ih i vraćali ih u veru. Svojim aktivnostima gradi mnoge bolnice i škole. Ove aktivnosti su se odvijale krajem Prvog svetskog rata, 1918. godine, kada postaje vođa, zaštitnik i idol naroda.

Jedan od njegovih najvećih uspeha bio je kada je, nakon hapšenja pod optužbom za podsticanje neposlušnosti, okupio hiljade ljudi koji su protestovali dok nije oslobođen. Njegov trud doveo je do smanjenja poreza i oslobađanja naroda od proizvodnje za vlasnike zemlje, što je bilo ključno u vreme gladi i loše situacije u kojoj su se nalazili. Njegova moć i uticaj su rasli, a u pregovorima sa britanskim vlastima uspeo je da izbori zaustavljanje prikupljanja poreza i oslobađanje svih zatvorenika.

Kao rezultat Gandinog aktivizma, Indijci su tražili od britanskih vlasti, preko Indijskog nacionalnog kongresa, da priznaju Indiju kao samostalnu državu, ili će se suočiti sa novim talasom neposlušnosti. Kada nije bilo odgovora, osim povećanja poreza, najviše na so, Indijci su 31. decembra 1929. godine podigli zastavu Indije u Lahoreu. U januaru sledeće godine, održan je sastanak Indijskog nacionalnog kongresa na istom mestu, a taj dan se i danas slavi kao indijski Dan nezavisnosti. Kao vid protesta zbog povećanja cene soli, Gandi je organizovao 388 km dug marš kako bi od morske vode pravio so, u kojem su mu se pridružili mnogi podržavaoci, stvarajući najveći pokret ikada.

Na obalama okeana, desetine hiljada ljudi su pravile so, što nije odgovaralo Britancima koji su žustro reagovali i uhvatili čak 60.000 ljudi. Kao rezultat, Gandi je ponovo u pregovorima uspeo da oslobodi političke zatvorenike u zamenu za prekid protesta. Do kraja svog života borio se za oslobođenje Indije, što je i ostvareno 1947. godine kada je donesen Akt o nezavisnosti koji je Indiju podelio na muslimanski Pakistan i hinduističku Indiju. Gandi je ubijen 30. januara 1948. godine od strane hinduističkih fanatika.

Ostaće zauvek upamćen kao borac za slobodu koji je svojom filozofijom i principima, a ne oružjem, uspeo da se izbori za slobodu svoje zemlje, pokazujući svetu da se mnoge stvari mogu rešavati na miran način. Njegovi sunarodnici su mu dali nadimke Bapu, što znači "otac", i Mahatma – "velika duša". Takođe, ostaće upamćen po svojim poznatim izjavama: "Budi promena koju želiš da vidiš u svetu" i "Živite kao da ćete umreti sutra, učite kao da ćete živeti zauvek", koje i danas inspirišu hiljade ljudi širom sveta.