Naučnici uspješno uzgojili leblebije u mesečevoj prašini: impresivan rezultat

Dok NASA u okviru programa Artemis planira povratak ljudi na Mesec, jedno klјučno pitanje i dalje stoji: čime će se hraniti budući istraživači? Prema novom istraživanju Univerziteta u Teksasu u Ostinu, odgovor bi mogle biti upravo leblebije. Tim naučnika, u saradnji sa Univerzitetom Texas A&M, prvi put je uspešno uzgojio i požnjeo leblebije u simuliranom mesečevom tlu (regolitu), što predstavlja značajan napredak. Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa Univerzitetom Texas A&M, a rezultati su objavljeni u časopisu Scientific Reports.

Šta je mesečev regolit? Sara Oliveira Santos, glavni istraživač projekta i postdoktorant na Institutu za geofiziku Univerziteta u Teksasu, ističe da je ovo veliki korak u razumijevanju kako proizvoditi hranu na Mesecu, prenosi Sputnik.

„Ovo istraživanje se bavi održivošću uzgoja useva na Mesecu. Kako pretvoriti regolit u plodno tlo? Koji prirodni mehanizmi mogu omogućiti tu transformaciju?“, rekla je Santosova.

Mesečev regolit (prašina) je ekstremno negostoljubiv za biljke: nedostaju mu mikroorganizmi i organska materija, a sadrži teške metale koji mogu biti toksični. Iako posjeduje osnovne minerale, bez dodatne obrade ne podržava rast. Za eksperiment korišćen je simulator mesečevog tla kompanije Exolith Labs, koji verodostojno oponaša uzorke donete misijama Apollo. Tim je dodavao vermikompost (proizvod kalifornijskih crvenih glista) bogat hranljivim materijama i raznovrsnim mikrobomom.

Seme leblebije je prije sadenja tretirano arbuskularnim mikoriznim gljivama (AMF). Ove gljive stvaraju simbiozu sa biljkom: pomažu u apsorpciji hranljivih materija, a istovremeno smanjuju usvajanje toksičnih teških metala.

Da li je moguć uzgoj visokoproteinske hrane na Mesecu? Rezultati su pokazali da mešavine sa do 75% simuliranog regolita omogućavaju normalan rast i berbu zrelih mahuna. Kod većih koncentracija regolita (preko 75%) biljke su pokazivale stres i ranije venuće. Ipak, biljke tretirane gljivama preživljavale su duže i bolje podnosile stres u poređenju sa biljkama netretiranim. Važno otkriće je i da su gljive uspješno kolonizovale korijen i preživjele u simulantu – što znači da bi ih u realnim uslovima vjerovatno trebalo uvesti samo jednom.

Iako je berba leblebija velika prekretnica, ostaju otvorena pitanja o ukusu, nutritivnoj vrijednosti i sigurnosti. Treba utvrditi da li su toksični metali ostali u biljci i koliko su leblebije zdrave za astronautima. „Želimo da sagledamo njihovu izvodljivost kao izvora hrane. Koliko su hranljive? Da li sadrže sve što je potrebno astronautima? Ako trenutno nisu bezbedne za konzumaciju, koliko generacija je potrebno da postanu?“, objašnjava Jessica Atkins, doktorant na Odeljenju za nauke o zemljištu i usjevima Univerziteta Texas A&M.

Ovo istraživanje približava nas ideji da astronauti na Mesecu jednog dana mogu da uzgajaju sopstvenu visokoproteinsku hranu – možda čak i naprave „mesečev humus“, prenosi Sputnik.