Da li je ovo govor koji je koštao života Džona F. Kenedija?!

Na današnji dan, 29. maja 1917. rođen je Džon Ficdžeral Kenedij, američki državnik koji je 1960. godine, u 43. godini života, postao najmlađi šef države u istoriji SAD. Tokom Drugog svetskog rata služio je u mornarici, a potom kratko bio novinar. U Kongres je izabran 1947, a 1952. godine je postao senator. Kao kandidat Demokratske stranke, izabran je za predsednika SAD. Ubijen je u Dalasu 22. novembra 1963. godine, ali nakon očigledno loše vođene istrage nije pouzdano utvrđeno ko je ubica. Kao atentator je zvanično označen Li Osvald, koji je pod krajnje sumnjivim okolnostima i sam ubijen dva dana kasnije u policijskoj stanici u Dalasu.

Američki predsednik Džon F. Kenedij je početkom 1961. godine u Njujorku održao predavanje o medijima i tajnim društvima koja pokušavaju da kontrolišu svet. Mnogi veruju da je upravo sve što je izgovorio zapećatilo njegovu sudbinu i da je zbog toga ubijen dve godine kasnije. U hotelu Astorija u Njujorku, 27. marta 1961. godine, Kenedij je u obraćanju rekao: „Sama reč tajnost, suprotna je slobodnom i otvorenom društvu. I mi smo kao ljudi, po svojoj prirodi i istorijskom nasleđu, suprotstavljeni tajnim društvima, tajnim zavetima i tajnim procedurama. Oduvek smo odlučili da opasnost od prekomernog i neovlašćenog skrivenja određenih dokumenata daleko prevazilazi opasnost koja je u startu dovela do takvih mera. Tu je i smrtna opasnost od situacije da će potreba za povećanom sigurnošću biti zloupotrebljena od onih koji nestrpljivo čekaju da je povećaju do samih granica cenzure i prikrivanja. To je nešto što ne nameravam da dopustim. Tražim od svakog izdavača, urednika i novinara da preispita svoje standarde i prepozna prirodu opasnosti koja se nadvila nad nama.”

Kenedij je dodao: „Na globalnom planu smo suprotstavljeni monolitnoj i bezobzirnoj zaveri koja prvenstveno počiva na prikrivenoj nameri da proširi svoju sferu uticaja; na infiltraciji umesto invaziji; na subverziji umesto izboru; na zastrašivanju umesto slobodi izbora; na gerili u noći umesto vojnicima na svetlu dana… to je sistem koji vrbuje ogromne materijalne i ljudske resurse i stvara konstrukciju usko povezane efikasne mašine koja objedinjuje ekonomske, vojne, diplomatske, naučne i političke operacije. Njihove pripreme su skrivene, a ne objavljene. Njihove greške su skrivene, a ne u naslovima. Oni koji se ne slažu s njima su ućutkani, a ne pohvaljeni. Nema glasine, ne govori se o troškovima, nijedna tajna se ne otkriva.”

Dve godine posle ovog govora, u kojem je američki predsednik prozvao medije, urednike i novinare, ali i otkrio ko vlada svetom, Kenedij je ubijen. Bilo je to 22. novembra 1963. godine u Dalasu. Na Džona su u 12:30 po lokalnom vremenu, dok se u predsedničkoj limuzini s spuštenim krovom vozio ulicama grada, ispaljena tri hica iz puške. Dva su ga pogodila. Ubrzo je preminuo. Nekoliko sati kasnije uhapšen je bivši marinac Li Harvi Osvald i ubrzo optužen za atentat. On je tvrdio da je nedužan, ali to nije stigao da dokaže. Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba povezanog sa organizovanim kriminalom, posle dva dana u policijskoj stanici, pred TV-kamerama.

Ubistvo Džona F. Kenedija kao da je pokrenulo lanac tragičnih događaja u dinastiji Kenedi. Posle Džona ubijen je i njegov mlađi brat Robert, američki senator koji se kandidovao za predsednika. Nastradao je u jeku kampanje, 1968. godine. Nesrećna sudbina zadesila je i njegove sinove. Džo je doživeo saobraćajnu nesreću u kojoj je jedna njegova saputnica ostala nepokretna. Drugom Robertovom sinu Majku, kako piše portal Dnevno.hr, seks-skandali nisu bili strani, a 1997. godine poginuo je u 39. godini. Koban je bio udarac u stablo na ski stazi u Aspenu. Dejvid Entoni završio je u paklu bolesti zavisnosti, u 28. godini se predozirao heroinom. Džon Ficdžeral Kenedi Junior, koji je puno obećavao, poginuo je, pilotirajući, 1999. godine. Jedini preostali Kenedi, treći brat, Edvard, umro je 2009. godine posle raka mozga. Posle atentata na Džona i Roberta, od sredine šezdesetih, Edvardu su često pretili smrću. Za to se saznalo tek kada je FBI objavio tajna dokumenta. Marta 1969. godine, tokom leta iz Aljaske, u strahu je rekao: „Ubili su Džeka, ubili su Bobija, a sada pokušavaju i mene da ubiju…”