Ključ od Ustava u rukama GP URA i nezavisnih, izazovi za vladajuću većinu

Ako vladajuća većina u Crnoj Gori ne postigne dogovor s opozicionim Demokratskom partijom socijalista (DPS) i Evropskim savezom o izmjenama Ustava, potrebne glasove mogla bi eventualno da obezbijedi uz pomoć Građanskog pokreta (GP) URA i nezavisnih poslanika. U suprotnom, na promjenu najvišeg pravnog akta moralo bi da se čeka još najmanje godinu dana, zbog odredbe Ustava koja propisuje da se predlog za izmjenu ne može ponoviti prije isteka jedne godine od odbijanja.

Ove izmjene su od suštinskog značaja za proces pregovora Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji (EU), a cilj Vlade je da zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja godine kako bi postala članica do 2028. godine. Za svaku promjenu Ustava potrebna je dvotrećinska većina u Skupštini, što je 54 od 81 poslanika. Parlamentarna većina trenutno ima 47 poslanika, što znači da joj nedostaje najmanje sedam glasova.

Navedeno je da bi ti glasovi mogli biti pronađeni ako vladajuća većina ne uspije da postigne dogovor s opozicijom predvođenom DPS-om. GP URA ima četvoro poslanika, a među nezavisnim poslanicima koji su podržali neke evropske zakone mogla bi se naći potrebna podrška. Lider GP URA, Dritan Abazović, naglasio je da neće učestvovati u pokušaju pomirenja vlasti i DPS-a, niti u jedinstvenoj platformi opozicije koja je u pripremi.

U međuvremenu, opozicija je odlučila da pripremi platformu koja će zahtijevati učešće u dogovorima o izboru sudija Ustavnog suda i članova Sudskog i Fiskalnog savjeta. Takođe, tražiće konsultacije o važnim propisima koji bi trebalo da budu na dnevnom redu. Agencija za sprečavanje korupcije je u ovoj sedmici ocijenila da sporni zakoni daju preveliku moć šefovima službi bezbjednosti i otvaraju prostor za zloupotrebe.

Vlasti su zatražile od opozicije da im platformu dostave do kraja radne sedmice, a očekuje se da će se danas konsultovati s nezavisnim poslanicima. Skupština radi do 31. jula, kada odlazi na pauzu do oktobra, a tokom pauze moguće su vanredne sjednice. Opozicija, civilni sektor i dio stručne javnosti tvrde da su neki zakoni uvod u policijsku državu.