Zamke otvorenog tržišta: Da li je sporazum sa Ukrajinom put u propast za srpsku poljoprivredu?

U Srbiji se u poslednje vreme sve više razgovara o mogućem potpisivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom, koja je jedina zemlja u Evropi bez takvog sporazuma. Pregovori sa Kijevom započeli su pre 20 godina u okviru procesa pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali su se suočavali sa brojnim preprekama, prvenstveno oko carina na poljoprivredne i industrijske proizvode.

Predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije, Miliјa Palamarević, upozorava da bi otvoranje tržišta za ukrajinsku robu moglo ugroziti prehrambenu sigurnost Srbije, koja je od suštinskog značaja. Agroekonomista Milan Prostran naglašava da je trgovina dvosmerna ulica i da Srbija mora „igrati pametno“, kako bi se zaštitila od grešaka koje su proizašle iz prebrze liberalizacije tržišta s Evropskom unijom.

Iz Privredne komore Srbije ističu da je ključno zaštititi primarnu poljoprivredu, posebno pšenicu, kukuruz i suncokret. Ukrajina, kao veliki agrarni igrač, ima niske troškove proizvodnje, što bi moglo sniziti cene na domaćem tržištu. Preporučuje se zadržavanje carina ili uvođenje godišnjih kvota na ove proizvode kao optimalno rešenje.

Prostran dodaje da bi ukrajinski proizvodi, usled jeftinije stočne hrane, mogli postati konkurentniji u oblasti mesne i mlečne industrije. Stoga je potrebno delimično zaštititi ove proizvode uvođenjem sezonskih tarifa tokom vrhunca sezone. Takođe, oprezno treba pristupiti metalurškom sektoru, jer bi preplavljivanje domaćeg tržišta jeftinim ukrajinskim čelikom moglo ugroziti domaću proizvodnju.

Obim robne razmene između Srbije i Ukrajine u 2025. godini dostigao je skoro 450 miliona dolara, a srpski izvoz po prvi put je premašio 200 miliona dolara. U prvom kvartalu ove godine, robna razmena iznosila je 152,8 miliona dolara, a Srbija je ostvarila suficit od 36,8 miliona dolara, najviše zahvaljujući izvozu struje.

Međutim, zabrinjava podatak da se malina našla među pet najvažnijih uvoznih proizvoda. Prostran upozorava da bi trebalo obratiti posebnu pažnju na konkurenciju koju Ukrajina predstavlja, s obzirom na sličnu strukturu proizvodnje, ali povoljnije klimatske uslove.

On podseća na proteste farmera širom EU 2022. godine zbog uvoza jeftinih žitarica. EU je, prema njegovim rečima, verovatno napravila ustupke Ukrajini, a Srbija ne bi trebala ponavljati iste greške. Preporučuje da Srbija treba postaviti dinamiku liberalizacije i model utvrđivanja kvota.

Palamarević ističe da bi nekontrolisani uvoz mleka i mlečnih proizvoda mogao biti najproblematičniji, te da bi država trebala da zaštiti sve što je do sada omogućila kroz subvencije stočarima. Svaki takav potez, prema njegovim rečima, demotivisao bi ljude da se bave proizvodnjom, što bi bilo pogubno za srpsku poljoprivredu.

U zaključku, stručnjaci upozoravaju da Srbija mora biti oprezna prilikom pregovora sa Ukrajinom i da bi se trebalo učiti iz ranijih grešaka, kako bi se zaštitili interesi domaće privrede.