Bivša članica Frakcije Crvene armije osuđena na 13 godina zatvora

Bivša članica nemačke ekstremističke levičarske grupe Frakcija Crvene armije (RAF), Danijela Klet (67), osuđena je na 13 godina zatvora zbog niza oružanih pljački između 1999. i 2016. godine. Klet je uhapšena u stanu u Berlinu 2024. godine, nakon više od 30 godina bjekstva.

Suđenje je počelo prošle godine, a njena odbrana je tražila oslobađajuću presudu. Međutim, sud u Verdenu u Donjoj Saksoniji proglasio ju je 27. maja krivom za tešku pljačku, kršenje zakona o oružju i druga krivična dela. Grupa RAF, poznata i kao banda Bader-Majnhof, raspustila se nakon počinjenih ubistava, otmica i bombaških napada od početka 1970-ih do početka 1990-ih.

Sud je utvrdio da je Klet pljačkala supermarkete i blindirane kombije, zajedno sa još dva bivša člana RAF-a, Burhardom Garvegom i Ernst-Folkerom Štaubom, koji još nisu uhvaćeni. Tokom presude, desetine njenih pristalica zviždalo je i skandiralo "sloboda za Danijelu". Hans-Jakob Šindler, šef Projekta za borbu protiv ekstremizma u Berlinu, naveo je da je Klet postala "heroina ekstremne levice u Berlinu".

Klet je tokom suđenja negirala da je bila članica RAF-a, a zbog zastare ne može biti optužena za terorizam, dodaje Šindler. Ipak, mogla bi se suočiti sa novim suđenjem jer savezni tužioci tvrde da je bila saučesnica u tri napada. Suđenje obuhvata osam pljački širom severne i zapadne Nemačke, počevši od jula 1999. godine, kada su maskirani napadači napali kombi za prevoz novca, preteći čuvarima pištoljima i ručnim bacačem granata, a poslednji napad dogodio se u junu 2016. na blindirani kombi u blizini Braunšvajga, kada su pljačkaši oteli skoro 1,4 miliona evra.

Klet je uhvaćena tek u februaru 2024. godine, nakon dojave policiji. Koristila je lažno ime i imala strani pasoš, a pronađena je u mirnoj ulici u berlinskom naselju Krojcberg. Premeštena je u Donju Saksoniju, gde su se dogodile mnoge pljačke, da bi joj se sudilo. Iako je bila u bekstvu decenijama, tužioci su rekli da nije pokušala da sakrije identitet. Hamza, jedan od njenih komšija u Berlinu, opisao je kako ju je viđao da šeta psa i dodao da je bio šokiran kada je saznao za njenu prošlost.

Klet je godinama koristila ime Klaudija, ali ju je pronašao istraživački novinar uz pomoć softvera za prepoznavanje lica sa veštačkom inteligencijom. Policijska istraga otkrila je oružje, municiju, repliku granate, perike, lažne lične karte, zlato i 240.000 evra u gotovini. Njeni advokati su tvrdili da nema dokaza da je ona umešana u pljačke, navodeći da je jedini prekršaj povezan sa oružjem u njenom stanu.

Iako je njeno članstvo u RAF-u zastarelo, savezni tužioci su podigli optužnice, navodeći umešanost u tri kasnija napada ekstremističke grupe, uključujući neuspelu bombašku akciju ispred banke 1990. godine, pucnjavu 1991. godine u kojoj je američka ambasada u Bonu pogođena sa najmanje 57 metaka, i bombaški napad na zatvor 1993. godine. Odluka o tome da li će se održati suđenje je u rukama vlasti u Frankfurtu.

Nema traga dvojici preostalih begunaca RAF-a, Štaubu i Garvegu. Hans-Jakob Šindler je rekao da je moguće da su još uvek u Nemačkoj ili da su u inostranstvu, dodajući da su najverovatnije naučili lekciju da ne postavljaju slike na internet.