Poslodavci traže evropski model bolovanja, sindikati upozoravaju na zloupotrebe

U postupku usaglašavanja Opštinskog kolektivnog ugovora, poslodavci i sindikati su postigli konsenzus o bolovanjima kao poslovnoj barijeri, ali do zakonodavnog rešenja je teže doći. Poslodavce opterećuje plaćanje prvih 60 dana bolovanja i traže upola manji period kao u zemljama Evropske unije.

U sindikatima navode da i privatnici zaobilaze radnike na bolovanjima. Na zloupotrebu bolovanja kao poslovne barijere godinama su ukazivali i poslodavci. U pregovorima sa sindikatima i Vladom saglasili su se da je potrebno ujednačiti pravila za javni i privatni sektor u pogledu dužine bolovanja i plaćanja. Stečena prava sindikati nisu spremni da promene, tvrdi predsednik Unije poslodavaca Slobodan Mikavica, iako ona odstupaju od pravila zemalja Evropske unije.

„Recimo, bolovanje preko 60 dana, praksa je u Evropi da je to 30 dana, preko toga to bolovanje preuzima Vlada, to jest ide na budžet. O tome smo postigli dogovor, međutim, još uvek nije ugledalo svetlost dana u vidu zakonskog rešenja. S druge strane, kada smo pričali o državnim praznicima i o regulativi koja kod nas kaže da državna praznik, ukoliko pada u nedelju, se prenosi na sledeće radne dane, nije praksa Evropske unije i ne postoji nigde u savremenoj ekonomiji. Međutim, o tom pitanju jednostavno sindikati ne žele da razgovaraju, kao i niz drugih prava koja su stečena i koja žele da zadrže“, istakao je Mikavica.

Slažu se u sindikatima da ima neopravdanih bolovanja, odnosno zloupotreba, ali i poslodavci, kako tvrdi Duško Zarubica, sekretar Saveza, različito tumače zakon i umanjuju plate radnicima na osnovu bolovanja. „Znate kako se bolovanje isplaćuje sa ovakvim koeficijentima i sa ovom cenom rada? Spremu obračuna na 400 eura, ili 450, ili 500, nije bitno. Od toga prima 70%, ne od minimalne. Zamislite jednog onkološkog bolesnika koji je na bolovanju duži period i ne prima ni 70% od 600 eura, nego prima 70% od one obračunate zarade“, rekao je Zarubica.

Ministarki rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga, Naidi Nišić, nije poznat obračun bolovanja koji sindikati navode kao vid zloupotrebe. „Mi nemamo do sad prijavljenih slučajeva da je neko bilo kome isplatio 30% od osnovne zarade, nego, naravno, svi obračunavaju od minimalne zarade. Ono što sam ja najavila i već sam rekla socijalnim partnerima jeste da ću ići ka tome i da će moja naredna borba biti ka tome da osnovna i minimalna zarada se približe“, rekla je ona.

A jedno od preduzeća koje prednjači po odsustvu radnika s posla zbog bolovanja je gradsko podgoričko preduzeće „Čistoća“. Kraj aprila je na bolovanju bilo preko 100 radnika, odnosno 14% zaposlenih, ranije i do 20%. Prema podacima Fonda zdravstva, bolovanja su prošle godine državni budžet zbog refundacije koštala 10 miliona i 600 hiljada eura. Iako je pojačana kontrola, teško je utvrditi nepravilnosti u zdravstvenom sistemu gde su duge procedure zakazivanja i lečenja pacijenata.