Kina i Rusija: prijateljstvo bez granica

Posljednjih godina, Kina i Rusija njihov odnos opisuju kao 'prijateljstvo bez granica'. Tokom šetnje Trgom Tjenanmen u Pekingu, kineski predsednik Si Đinping i njegov ruski kolega Vladimir Putin razgovarali su o mogućnosti da transplantacija organa jednog dana može dramatično da produži ljudski život. Putinov prevodilac preneo je njegovu misao da 'ljudski organi mogu da se presađuju unedogled', na što je Si Đinping odgovorio da 'neki predviđaju da bi u ovom veku ljudi mogli da žive i do 150 godina'.

Ovaj razgovor pruža redak uvid u partnerstvo koje se često pogrešno tumači. Putin je stigao u novu posetu Pekingu povodom 25. godišnjice Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji Rusije i Kine. Tokom posete američkog predsednika Donalda Trampa Siju, priređeni su raskošni banketi, dok su detalji Putinove dvodnevne posete ostali nejasni.

Si Đinping je tokom obilaska sa Trampom pomenuo Putina i našalio se da je on već ranije posetio Džungnanhai, sedište vlade Kine. Iako su se neki u Vašingtonu nadali da bi Tramp mogao da udalji Peking od Moskve, takva očekivanja deluju kao pusta želja. U posljednje vrijeme, Kina i Rusija sve više ističu svoje prijateljstvo.

Odnos između Kine i Rusije je veoma nesrazmeran, a sporazumi se često postignu po kineskim uslovima. Aleksandar Gabujev, direktor analitičkog centra Karnegija za Rusiju i Evroaziju, naglašava da je 'Rusija potpuno u kineskom džepu'. Kina je najveći trgovinski partner Rusije, dok Rusija čini samo četiri odsto kineske spoljne trgovine. Odsustvo zapadnih kompanija omogućilo je kineskom tehnološkom gigantu Huaveju da postane ključni stub ruske telekomunikacione industrije.

Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Moskva se sve više oslanja na kineske komponente za svoju vojnu mašineriju. Prema izveštaju Blumberga, Rusija uvozi više od 90 odsto tehnologije iz Kine koja je pod zapadnim sankcijama, što predstavlja rast od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Rusija je svesna rizika ove neravnoteže, a Dmitrij Trenjin, predsednik istraživačkog centra Saveta Rusije za međunarodne poslove, ističe da Moskva ne želi da postane vazalna država.

Uprkos tome, Rusija ima malo alternativnih partnera, a Kina obezbeđuje potražnju i tržište od ključnog značaja. Kada bi Kina smanjila trgovinu sa Rusijom, to bi otežalo Moskvi da postigne spoljnopolitičke ciljeve. Marćin Kačmarski, predavač na Univerzitetu u Glazgovu, ukazuje na to da je Kina svesna neravnoteže i da ne želi da izazove negativnu reakciju u Rusiji.

Putin je nedavno izjavio da su Rusija i Kina blizu 'veoma značajnog koraka u saradnji u oblasti nafte i gasa', što može značiti projekat gasovoda 'Snaga Sibira 2'. Ukoliko bude izgrađen, taj gasovod bi mogao značajno da promeni energetsku saradnju između dve zemlje.

Kada se čini da se Kina i Rusija razilaze, postaje jasno da nijedna zemlja nije obavezna da sledi onu drugu, jer njihov odnos nije zvanični savez. Bobo Lo, bivši zamenik šefa misije u ambasadi Australije u Moskvi, naglašava da je njihovo partnerstvo otporno zahvaljujući strateškoj fleksibilnosti.

Zapadni analitičari često prikazuju odnos Kine i Rusije kao 'osovinu autoritarizma' ili kao krhko bratstvo, ali nijedno od tih tumačenja ne oslikava potpuno važne interese koje dele. Granica između Kine i Rusije duga 4.300 kilometara nekada je bila izvor nesigurnosti, dok sada predstavljaju komplementarne ekonomije.

Njihovo zajedničko protivljenje svetskom poretku predvođenom Sjedinjenim Američkim Državama dodatno učvršćuje odnose. Gabujev naglašava da se Rusija i Kina ne kritikuju zbog ljudskih prava, što stvara organski simbiotski odnos.

Ovaj trend stvaranja pragmatičnijeg odnosa traje još od doba Sovjetskog Saveza, i iako se suočavaju sa izazovima, čini se da njihovo partnerstvo ostaje snažno.