Doba posrednika: Promjena u američkoj spoljnoj politici

Nakon Drugog svjetskog rata, američka hegemonija obezbjeđivala je globalna javna dobra: otvorene pomorske puteve, stabilan finansijski sistem. Danas Amerika nije ni voljna ni sposobna za to, navodi geopolitički mislilac Robert Kaplan. On sugeriše da „razumevanje svetskih događaja počinje mapama, a završava se Šekspirom“, dok današnje globalno stanje počinje objavama Donalda Trampa na društvenim mrežama.

Nedavna publikacija Evropskog saveta za spoljne odnose zaključuje da učešće Trampovih prijatelja i članova porodice u rešavanju složenih spoljnopolitičkih problema predstavlja sistemski rizik za Evropu. Postupci njegovih specijalnih izaslanika „predvidivi su kao ritam Morzeove azbuke“, navode autori. Evropski lideri su zabrinuti zbog ove nove „diplomatije bez diplomata“, ali treba da pokušaju da je razumeju.

U svetu bez zajedničkih principa i funkcionalnih institucija, specijalni izaslanici su neophodni. Jedino što još drži svet na okupu jeste činjenica da isti ljudi pregovaraju o okončanju ratova u Ukrajini, Gazi i Iranu. Odbor za mir nije zamena za UN, ali golf teren može biti jednako dobar kao pregovarački sto.

Diplomatija se menja zato što se menja priroda američke moći. Sjedinjene Američke Države više nisu voljne ni sposobne da obezbjeđuju globalna javna dobra, već djeluju kao glavni svjetski remetilački faktor. Druge zemlje treba da prepoznaju tu činjenicu i da se ponašaju u skladu s njom, imajući u vidu da je sada glavni cilj američke spoljne politike da ostatku sveta pokaže koliko je moćna.

Amerika praktikuje oblik teatralne hegemonije u kojoj su svi ratovi samo „specijalne operacije“, a neuspešne operacije postaju globalni problemi koje treba da rešavaju drugi. U Trampovoj spoljnoj politici brzina je važnija od pravca, što čini da svi akteri budu van ravnoteže. Saveznici ne mogu da planiraju, protivnici ne mogu da procene situaciju, a institucije ne mogu da se prilagode.

Ovaj haotični pristup može se nazvati „hijerarhijom bez poretka“. Mogli bismo ga nazvati i Agamemnonovom doktrinom, u kojoj je odmazda za neprijatelje i nelojalne saveznike neizbežna. To je pogled na svet koji polazi od pretpostavke da države nisu jednake, a da čak ni moćne sile nisu podjednako moćne.

Biti profesionalni diplomata u vreme Trampa je kao biti kočijaš u doba automobila; više niste potrebni. Specijalni izaslanici su novi mirotvorci jer nisu opterećeni ekspertizom niti birokratskim procedurama. Trampovi posrednici, Stiv Vitkof i Džared Kušner, duboko su upleteni u sukobe privatnih poslovnih interesa, što je njihova komparativna prednost.

Život u Trampovom svetu je kao vožnja na panoramskom točku, gde se vrtoglavica pretvara u profit. Amerika je u žurbi i više nema vremena za snimanje celih filmova, već objavljuje samo trejlere. Sukobi treba da budu kratki; ako Amerika ne može da ih završi, prepustiće ih drugima. To je pravo značenje moći za Trampa: sposobnost da natera druge da rešavaju njegove probleme.