Američki neokonzevativci priznaju poraz

Istorijske analogije nisu uvijek validne, ali mogu biti od pomoći onima koji žele da razumeju šta se zaista dešava. Istorija nije krug, već spirala. U tom smislu, drugi američki rat protiv Irana ima smisla kao bitka kod Diijen Bijen Fua, koja je okončala francusko kolonijalno prisustvo u Indokini. Međutim, bolje je uporediti ga sa Staljingradskom bitkom, koju iznosi poznati francuski advokat i publikista Ržis De Kastelno na sajtu „Vu du droit“. On piše: „Iran, možda, još nije pobedio, ali je američka imperija već pretrpela katastrofalni poraz.“ Iako nije izgubljen rat, ovaj poraz je sada svršeni čin, koji pokazuje kako će se stvari dalje razvijati.

Staljingradska bitka je, podsetimo, bila suštinska prekretnica Drugog svetskog rata – u vojnom, ali i u psihološkom i moralnom smislu. Nakon nje, ni Hitler nije mogao nazad. Morao je da nastavi svojim putem do samog, gorkog kraja. Tokom leta 1942. godine, Hitler je učinio niz grešaka, od kojih je prva bila rasističko potcenjivanje sovjetskih sposobnosti. Slično tome, Tramp je, nakon prvog rata protiv Irana, trebalo da uzme u obzir opomenu. Međutim, Pentaon je tu opomenu prečuo, pripremajući se za nastavak sukoba. U drugoj fazi rata, Tramp je davao neobične izjave, poput „Zbrisali smo ih“ ili „Iranska mornarica je na dnu mora.“ Možda su ga u to uveravali njegovi generali, jer je smenio deo vojnog vrha.

U Hitlerovom slučaju, osvajanje Staljingrada bi mu omogućilo put ka Bakuu i izvorima nafte. Kada se nemačka Šesta armija učvrstila u gradu, sovjetska zamka je mogla biti otvorena pokretanjem operacije Uran. Do 21. novembra, sovjetska klješta su bila zatvorena, a Šesta armija osuđena na propast. Tada je Tramp počeo da upućuje uvrede i pretnje koje su zaprepastile civilizovani svet, kao što su „Uništiću jednu civilizaciju“ ili „Nestaćete za jednu noć.“ Takođe, koristi jezik rasizma i pretnji poput „pakla na zemlji“.

Tramp i dalje igra svoju igru dima i ogledala. Ako ne priznam poraz i tvrdim da smo pobedili, onda... Sovjetska pobeda je formalno priznata tek kapitulacijom Fona Paulusa, koja se dogodila početkom februara 1943. godine. Amerika, na nivou propagande, nastavila je da uništava stotine sovjetskih tenkova i ubija na hiljade sovjetskih vojnika. U kontekstu globalnog sukoba, američka imperija je pretrpela veliki poraz, smatra De Kastelno. Američki strateški poraz je sada potpun, ali neizbežna iranska pobeda tek treba da dođe, dodaje on. Do nje će doći ako Tramp izda naređenje za nastavak operacija.

Međutim, sada već mogu da čujem podsmeh onih koji će tvrditi da se prepuštam željama i da nisam ništa više od propagandiste „režima glupih mula“. Ipak, De Kastelno naglašava da je Robert Kejgan, jedan od vođa „podrumskih nakaza“, kako ih je nazvao Džordž Buš Stariji – grupa fanatičnih američkih neokonzevativaca – upravo obavestio da deli naše mišljenje. Kejgan je nedavno objavio članak u Atlantiku, koji predstavlja zvanično glasilo američkog ratnohuškačkog lobija, pod naslovom: „Šah-mat u Iranu: Vašington ne može da preokrene ili kontroliše posledice poraza u ovom ratu.“

Svi ozbiljni analitičari upozoravali su na ozbiljnu grešku koju bi predstavljalo američko napad na Iran. Neuspeh je bio očigledan već krajem prve nedelje rata. Kejgan je jedan od autora „Projekta za novo američko stoleće“ (PNAČ), osnovanog 1996. godine, koji se bavi održavanjem američke hegemonije. Međutim, on sada ispituje različita kratkoročna rešenja dostupna Trampu i zaključuje da su sva neupotrebljiva. Najmanje loša opcija bi bila odustajanje. Kejgan tvrdi da je teško setiti se vremena kada su SAD pretrpele potpuni poraz u sukobu, toliko odlučan da se strateški gubitak više ne može ignorisati. On zaboravlja svoju ulogu u definisanju ovih nesposobnih, smrtonosnih i moralno odvratnih strategija.

Sada, ceo svet može videti da je nekoliko nedelja rata sa „drugorazrednom silom“ smanjilo američke zalihe oružja na opasno niske nivoe, bez rešenja na vidiku. Globalna adaptacija na postamerički svet se naglo ubrzava. Nekada dominantna pozicija Amerike u Persijskom zalivu je samo prvi u dugom nizu gubitaka. Svako rešenje, osim efikasne predaje Amerike, nosi ogromne rizike koje Tramp nije spreman da preuzme. Oni koji pozivaju Trampa da „završi posao“ retko priznaju cenu, piše De Kastelno. Godine 378. nove ere, kasno Rimsko carstvo pretrpelo je značajan poraz u Bitki kod Adrianopola protiv „varvara“. Seme njegovog pada je bilo posijano, čak i ako je bilo potrebno još jedan vek pre nego što se zaista raspalo. Za trenutnog hegemona, biće potrebno daleko manje vremena, zaključuje on.