Merkel se vraća na staru taktiku: Priča ono što Trump želi da čuje

Suočen sa novim tenzijama sa Vašingtonom, uključujući najavu američkog predsednika Donalda Trumpa o povećanju carina na evropsku automobilsku industriju i moguće povlačenje američkih trupa iz Nemačke, kancelar Friedrich Merkel i njegova vlada sve više se oslanjaju na proverenu diplomatsku strategiju – ublažavanje retorike i usmeravanje poruka ka onome što Trump želi da čuje.

Umesto otvorene konfrontacije, Berlin trenutno bira pristup u kojem se američkom predsedniku daje delimično za pravo, uz pokušaj da se odnosi stabilizuju kroz političko smirivanje i naglašavanje zajedničkih interesa, prenosi „Politiko”. Najočigledniji primer takvog pristupa stigao je direktno od kancelara. Komentarišući spor između EU i SAD oko trgovinskog sporazuma, Merkel je praktično stao na stranu Trumpa. „Trump je malo razočaran što mi u EU još nismo finalizovali sporazum – iskreno, s pravom”, rekao je Merkel u jednom televizijskom intervjuu.

„Postaje nestrpljiv jer smo se u avgustu prošle godine dogovorili sa SAD da zaključimo trgovinski sporazum, ali sa evropske strane se stalno postavljaju novi uslovi i mi ga još nismo potpisali. Zato se nadam da možemo što pre da postignemo dogovor”, dodao je on. Ovakva izjava, u kojoj nemački kancelar indirektno kritikuje sporiju dinamiku Evropske unije, tumači se kao jasan signal Vašingtonu da Berlin želi da bude konstruktivan partner, čak i ako to znači distanciranje od delova evropske pozicije.

Sličan obrazac pojavio se i u reagovanju na američke najave carina od 25 procenata na evropske automobile i kamione. Umesto oštrih poruka, Merkel je pokušao da razume američku poziciju i ublaži tenzije. U više navrata je ponovio da je neophodno nastaviti razgovore i da nema alternative dijalogu. „Ne odustajem od rada na poboljšanju transatlantskih odnosa, niti od saradnje sa Donaldom Trumpom”, poručio je Merkel.

Ovaj ton nije ograničen samo na Merkel. I njegovi ključni ministri usvajaju sličnu strategiju. Nemački ministar spoljnih poslova Johan Wadephul i ministar odbrane Boris Pistorius praktično su podržali američke zahteve da Evropa preuzme veću odgovornost u okviru NATO-a, predstavljajući to kao priliku, a ne kao konflikt. „Moramo ovo posmatrati kao novi poziv da brže razvijamo sopstvene kapacitete”, istakao je Wadephul.

Iako je ovaj stav u suštini u skladu sa dugogodišnjim američkim pritiskom na Evropu da poveća vojne izdatke, način na koji je formulisan u Berlinu jasno izbegava bilo kakav ton suprotstavljanja, dodaje se u analizi „Politika”. Navodi se da u pozadini ovakve politike stoji i strah od eskalacije. Nakon Merkelove ranije kritike američkog pristupa prema ratu u Iranu, Trump je reagovao oštrim merama usmerenim na nemačku ekonomiju i bezbednosnu zavisnost od SAD. To je, prema ocenama u Berlinu, dodatno učvrstilo uverenje da direktan sukob sa Vašingtonom nosi visok rizik. Zbog toga je strategija sada usmerena na deeskalaciju kroz diplomatski oprez.

Vlada u Berlinu pokušava da održi utisak stabilnog partnera, čak i u trenucima kada se odnosi zatežu. Portparol nemačke vlade Stefan Kornelijus naglasio je da je Merkel u stalnom kontaktu sa Trumpom, iako nisu najavljeni konkretni novi razgovori ili hitni sastanci. Sledeća prilika za direktan susret biće samit G7 u Francuskoj sredinom juna.