Mithat Ljožani pušten na slobodu nakon 85 dana u pritvoru

Bivši pripadnik terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, Mithat Ljožani, pušten je na slobodu, a vest je obelodanio njegov advokat Arijanit Koçi. On je dodao da će Ljožani "nastaviti da radi za građane Kosova". Nekoliko sati kasnije, Koçi je na društvenoj mreži Fejsbuk objavio da se Ljožani vratio iz srpskog pritvora na Kosovo i Metohiju, kao i da je "prošao kroz težak period" i da će "više detalja, zajedno sa Mithatom, pružiti u narednim danima".

"Bio sam u Beogradu nekoliko puta zbog toga. Da li sam imao nekih problema ili rizika? Nije bitno. Važno je da se građanin Kosova vratio kući", napisao je Koçi. Ljožani je uhapšen 5. februara ove godine na prelazu Batrovci, a nakon hapšenja mu je određen pritvor u Srbiji. "Obaveštavamo vas da je Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, odredio pritvor protiv osumnjičenog Mithata Ljožanija u trajanju do 30 dana u predmetu istrage koje Javna tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije vodi protiv ovog osumnjičenog zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratni zločin protiv ratnih zarobljenika", navedeno je početkom februara, dan po hapšenju u saopštenju Višeg suda u Beogradu.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije tada je rečeno da se uhapšeni Albanac tereti da je tokom 1998. i 1999. godine, kao pripadnik terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, učestvovao u napadima na srpsku policiju i vojsku. "Kao pripadnik takozvane Oslobodilačke vojske Kosova - Operativna zona Dukađini, najpre je prošao selektivnu obuku, a nakon toga učestvovao u terorističkim napadima usmerenim na pripadnike MUP Republike Srbije i Vojske Jugoslavije. Kao pripadnik te grupe, kojom je komandovao Ramuš Haradinaj, učestvovao je u otmici i masakriranju policijskih službenika", navedeno je u MUP-u.

Kako se dogodilo da bivši pripadnik terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, optužen za ovako teška krivična dela za koja je zaprećena višegodišnja kazna robije, bude pušten na slobodu posle 85 dana u pritvoru, za sada nema zvaničnog objašnjenja. Početkom februara, ubrzo nakon hapšenja Ljožanija, oglasila se i Evropska unija optužujući Srbiju da "krši sporazum iz 2015. godine". Tada je iz Brisela saopšteno da se "Srbija obavezala da neće pokretati krivične istrage niti krivična gonjenja" za, kako je rečeno, "navodna krivična dela počinjena na Kosovu", osim ako to "ne zatraže kosovske vlasti".

"Nadležnost za navode o ratnim zločinima i drugim teškim krivičnim delima pripada institucijama Kosova", doslovce je tada rečeno iz EU, uz dodatni poziv Srbiji "da poštuje preuzete obaveze". "Kao glavni pregovarač Beograda u dijalogu na tehničkom nivou koji se vodi u Briselu, mogu da potvrdim da navodne odredbe sporazuma na koje se poziva portparol EK, ne postoje nigde u pomenutim dokumentima. Te 2015. godine dogovoren je Sporazum o pravosuđu, a 2016. Zaključci EU posrednika o pravosuđu. Ni u jednom tekstu ne spominju se odredbe koje navodi portparol EK", rekao je tada direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković odgovarajući na saopštenje Brisela.

Petković je tada rekao da je "pravo pitanje kako se portparol EK nikada nije oglasio kada Kurti hapsi Srbe". Zvanični stav Republike Srbije, koji je više puta iznet u javnim saopštenjima, jeste da će "Srbija nastaviti da sprovodi istrage i gonjenje u skladu sa svojim zakonom i međunarodnim pravom za krivična dela za koja postoji nadležnost, uključujući ratne zločine i druga teška krivična dela – nezavisno od toga da li kosovske institucije formalno zahtevaju to". To je zvanični stav vlasti Srbije.

Sa druge strane, međutim, javnost u Srbiji bila je proteklih godina više puta svedok hapšenja Albanaca koji su sumnjičeni za teška krivična dela, ratne zločine, a da su oni zatim ubrzo bili puštani na slobodu. RSE na albanskom objavio je svojvremeno popis Albanaca koji su uhapšeni u Srbiji zbog raznih krivičnih dela i njihov trenutni status. Prema ovome, većina njih, a ne radi se o tako velikom broju privedenih, ubrzo po hapšenju bila su oslobođena. Popisa Srba uhapšenih na Kosovu na ovom portalu nema. Prema ovom spisku, Arbnor Spahiu, bivši pripadnik specijalne policije tzv. Kosova uhvaćen je u junu 2025. godine zbog sumnje na "teško ubistvo" u Bańskoj, a pušten je na slobodu 21. novembra prošle godine. Hazir Haziri uhapšen je u septembru 2025. zbog sumnje na "ratne zločine", a pušten u januaru 2026. godine. Bio je pod sumnjom da je tokom 1999. godine u Podujevu, zajedno sa nekoliko pripadnika terorističke OVK, učestvovao u ubistvu srpskih civila vatrenim oružjem.

"Dana 14. avgusta 2025. srpske vlasti su objavile da su na srpsko-mađarskom graničnom prelazu Horgoš priveli još dve osobe sa inicijalima Dž.E. i B.E. (Džemajl i Baškim Emini), zbog sumnje da su kao pripadnici OVL 'počinioci ratnih zločina protiv civilnog stanovništva'. Pet dana kasnije, pušteni su na slobodu", prenosi RSE. Na tom popisu su i Ljulzim Haljij, koji je uhapšen u julu 2025. godine, optužen za ratne zločine, organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i koji je prema dostupnim informacijama i dalje u pritvoru.

Halili je, kako je objavljeno posle hapšenja, bio istaknuti pripadnik terorističke OVK koja je delovala na području Peći, Prištine i Đakovice i u napadu na karabulu vojske Jugoslavije na Košarama. Behar Preniqi uhapšen je u avgustu 2025. na prelazu Baajakovo između Hrvatske i Srbije dok se vraćao prema Kosovu, kao "sumnjičeni pripadnik OVL". On je prema dostupnim informacijama i dalje u pritvoru, a nema podataka o procesu protiv njega. Avni Ćenaj uhapšen je u novembru 2025. zbog ratnih zločina, a sud u Beogradu odredio mu je jednomesečni pritvor. Kosovski Albanac Nezir Mehmeti iz Kline osuđen je u decembru 2024. u Beogradu na šest godina zatvora zbog krivičnog dela ratni zločin. Kasnije je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo tu presudu, naložio ponovljeno suđenje, a Mehmeti je početkom oktobra 2025. godine pušten na slobodu. Uhapšen je pet godina ranije i sve vreme bio u pritvoru u Srbiji.

U najpoznatijem slučaju u Srbiji, Apelacioni sud u Beogradu objavio je početkom 2014. godine obrazloženje presude kojom je pravosnažno oslobodio pripadnike "gnjilanske grupe" OVL optužbi za zločine nad Srbima i nealbanacima na području opštine Gnjilane od juna do kraja decembra 1999. Tom odlukom potvrđen je oslobađajući deo presude Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu kojom su Fazli Ajdari, Ređep Aliji, Šaćir Šaćiri, Idriz Aliji, Šemsi Nuhiu i Ramadan Halimi oslobođeni od optužbe da su kao saučesnici izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, odnosno da su od juna do decembra 1999. do smrti mučili najmanje 80 osoba. Istom odlukom, Apelacionog suda je zbog nedostatka dokaza preinačen deo presude kojom su Musliju Šefket, Alija Sadik, Agush Memishi, Faton Hajdari, Ahmet Hasani, Nazif Hasani, Samet Hajdari, Ferhat Hajdari, Kamber Sahiti, Selimon Sadiki i Burim Fazliu bili osuđeni za silovanje dve žene. Apelacioni sud je u ovom slučaju održao glavni pretres u septembru 2013. i sam izveo ključne dokaze, nakon što je u maju na javnoj sednici razmatrao žalbe optuženih i tužilaštva za ratne zločine na presudu kojom je 11 pripadnika te grupe bilo osuđeno na ukupno 116 godina zatvora, a šestorica oslobođena optužbi.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je 19. septembra 2012. 11 pripadnika "Gnjilanske grupe" OVL zbog zločina nad Srbima 1999. u Gnjilanu, a šestoricu optuženih je oslobodilo optužbi. Osuđeni su tada proglašeni krivim za silovanje dve zaštićene svedokinje "C1" i "C2" pošto je sud utvrdio da su one silovane svakodnevno, da su tučene, davljene, kao i da su optuženi urinirali po njima nakon silovanja. Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije saopštilo je početkom marta ove godine da se u pritvorima na Kosovu nalazi više od 50 Srba koji su optuženi za ratne zločine, posle, kako su rekli, "veštački konstruisanih optužnica". U poslednjem slučaju, Vladimir Tolić i Blagoje Spasojević iz Severne Mitrovice osuđeni su pred sudom u Prištini u slučaju Bańska na doživotne kazne zatvora, a Dušan Maksimović na kaznu od 30 godina robije. Presude su izrečene iako Maksimović nije sporog dana ni bio u Bańskoj, a za Tolića i Spasojevića nema konkretnih dokaza o njihovoj individualnoj krivici.