Evropske NATO članice se suprotstavljaju američkoj prijetnji Španiji

U briselskim krugovima se, gotovo kiselo i kroz stisnute zube, prepričava jedna šala: kad god se evropski lideri okupe, kao što su to učinili protekla dva dana na Kipru, sa ambicijom da razgovaraju o prizemnim, „tehničkim“ temama poput novog budžeta EU, sastanak im neizbežno otme još jedna kriza. Energetska kriza i dalje tinja, podstaknuta ratom SAD-a i Izraela protiv Irana; ruska agresija na susednu Ukrajinu ulazi u četvrtu godinu.

U petak ujutru, dodatno narušivši već krhke odnose između Evrope i Sjedinjenih Država i sa potencijalno razornim posledicama po evropsku odbranu, još jedna kriza je ponovo isplivala na površinu, poput Meduze koja iznova diže glavu. „Nema razloga za paniku“, rekao je španski premijer Pedro Sančez, vidno rešen da deluje smireno, dok je prilazio novinarima po dolasku na samit. „Mi ispunjavamo svoje obaveze prema NATO-u.“ A šta je to zbog čega je osećao potrebu da uopšte naglasi da se ne brine?

U međuvremenu je u javnost procureo mejl koji potiče iz američkog Pentagona, a koji je u petak prvi objavio Rojters. U poruci se razmatraju mere kojima bi SAD mogle da kazne saveznike za koje procene da nisu pružili dovoljnu podršku američko-izraelskoj kampanji protiv Irana. U mejlu se čak sugeriše da bi Vašington, zbog stava Madrida, mogao da zatraži suspenziju Španije iz NATO-a. U samim NATO sporazumima ne postoji nikakva odredba koja bi omogućila izbacivanje zemlje članice.

Čak i eventualni pokušaji da se Španiji onemogući obavljanje ključnih civilnih ili vojnih funkcija unutar Alijanse, što se u mejlu takođe pominje kao moguća kaznena mera, morali bi da budu usvojeni jednoglasno, uz saglasnost svih članica NATO-a. Evropski lideri, okupljeni na samitu na Kipru, a koji su ujedno i članovi NATO-a, hitro su stali u odbranu Španije. Holandski premijer Rob Jeten rekao je da želi da bude „potpuno jasan“: Španija jeste i ostaće punopravna članica NATO-a.

Evropske zemlje, dodao je, trenutno „čine mnogo na jačanju NATO-a“, što je, kako je naglasio, i u interesu Sjedinjenih Država. Jedan visoki nemački zvaničnik bio je još direktniji: „Španija je članica NATO-a. I ne vidim nijedan razlog da se to promeni.“ Italijanska premijerka Đorđa Meloni, nekada viđena kao toliko bliska Donaldu Trampu da su je opisivali kao „Trampovog šaptača“, ocenila je tenzije između Vašingtona i Madrida kao „nimalo pozitivne“.

Međutim, rastuće raspoloženje javnosti u Italiji, ali i širom Evrope, sve je kritičnije prema Donaldu Trampu. Meloni je, pod tim pritiskom, bila prinuđena da se distancira od nekadašnjeg bliskog saveznika, navukavši pritom njegov bes i na Rim. Italijanska premijerka uskratila je SAD dozvolu da koriste vazduhoplovnu bazu Sigonela na Siciliji za vojne operacije protiv Irana. Kao šefica vlade zemlje koja sebe doživljava kao kulturno katoličku, Trampove nedavne pogrdne komentare na račun pape nazvala je „neprihvatljivim“.

Predsednik Tramp, koji je Meloni ranije opisivao kao „jednog od pravih svetskih lidera“, uzvratio je oštro u intervjuu za jedan italijanski list: „Ona je ta koja je neprihvatljiva“ i „više nije ista osoba“. Procureli mejl iz Pentagona aludirao je i na mogući „udarac sa strane“ nekadašnjem „posebnom savezniku“, takođe članici NATO-a, Ujedinjenom Kraljevstvu, kroz preispitivanje stava SAD o britanskom suverenitetu nad Foklandskim ostrvima u južnom Atlantiku, na koja pravo polaže i Argentina.

Razlog je, čini se, Trampov dugotrajan gnev prema britanskom premijeru seru Kiru Starmeru, još od februara, kada je London u početku odbio zahtev za korišćenje britanskih vojnih baza uoči napada na Iran. Velika Britanija je u međuvremenu odobrila korišćenje baza za američke udare na iranske ciljeve, povezane s praktično blokiranim Ormuskim moreuzom. Avioni Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva učestvovali su i u obaranju iranskih dronova. Ipak, Starmer insistira da dublje uvlačenje u rat, kao i aktuelna američka pomorska blokada iranskih luka, nisu u interesu Ujedinjenog Kraljevstva. Zbog toga ga Tramp iznova verbalno napada.

Kada je reč o Španiji, međutim, Tramp deluje naročito razjareno. Premijer Pedro Sančez se od samog početka otvoreno usprotivio američko-izraelskim udarima na Iran, ocenivši ih kao nezakonite prema međunarodnom pravu. Odmah je uskratio saglasnost da američke snage koriste zajedničke američko-španske baze u Španiji za operacije protiv Irana. Usledile su pretnje trgovinskim sankcijama iz Vašingtona, za sada bez konkretnih poteza.

Sančez je ranije već ozbiljno iziritirao SAD time što je bio jedini lider u NATO-u koji je odbio Trampov zahtev da se izdvajanja za odbranu povećaju na pet odsto BDP-a. Španija je, međutim, s dozom podozrenja odbacila značaj procurelog mejla iz Pentagona. „Ne radimo na osnovu mejlova. Radimo s zvaničnim dokumentima i zvaničnim stavovima – u ovom slučaju, vlade Sjedinjenih Država“, poručio je Sančez.

Taj mejl, smatra Kamij Grande, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za investicije u odbrani, a danas generalni sekretar Evropskog udruženja vazduhoplovne, bezbednosne i odbrambene industrije (ASD Europe), otkriva „suštinsko nerazumevanje“ u Trampovoj administraciji o tome šta NATO jeste i kako funkcioniše. „Da li su Evropljani dovoljno usklađeni s Amerikom, prema Trampovim merilima?“ To je, kaže Grande, pogrešno pitanje. NATO je savez zasnovan na konsenzusu - njime ne upravljaju Sjedinjene Države. Grande Trampa poredi s vlasnikom zgrade koji želi da izbaci stanare ako, po njegovom mišljenju, ne plaćaju dovoljnu kiriju. Ali NATO nije Trampova zgrada, naglašava on.

Još teže optužbe stižu iz Pariza. Francuski predsednik Emanuel Makron optužio je Donalda Trampa da „buši NATO iznutra“, uporno podrivajući savez javnim istupima. Tramp NATO rado naziva „tigrom od papira“. U više navrata je pretio da će SAD napustiti odbrambeni savez, a nedavno je na društvenim mrežama napisao da je NATO oduvek smatrao „ulicom s jednosmernim saobraćajem“. „Mi ćemo njih štititi, a oni neće učiniti ništa za nas“, poručio je.

Ovakvi javni prikazi razjedinjenosti imaju razorno dejstvo i mogu biti duboko štetni po evropsku bezbednost. Zemlje na istoku kontinenta osećaju se posebno ugroženima zbog ekspanzionističke politike Rusije. Njena ratna ekonomija dobija snažan podsticaj zahvaljujući prihodima koje Moskva ostvaruje izvozeći naftu po visokim cenama širom sveta - cenama koje su dodatno porasle usled energetske krize izazvane faktičkom iranskom blokadom Ormuskog moreuza i američkom protivblokadom.

Poljski premijer Donald Tusk, tradicionalno jedan od najčvršćih pobornika transatlantskih veza, ove sedmice je otvoreno doveo u pitanje da li bi SAD zaista vojno pritekle u pomoć saveznicima u slučaju napada, kako to predviđa član 5 osnivačkog ugovora NATO-a. Prema procenama NATO-a, Rusija bi mogla biti spremna da napadne neku od članica Alijanse za tri godine. Holandska vojna obaveštajna služba MIVD saopštila je ove nedelje da, prema njihovim procenama, Moskva, po okončanju rata u Ukrajini, već u roku od godinu dana može biti spremna da pokrene regionalni sukob protiv NATO-a.

„Cilj Rusije u takvom sukobu ne bi bio da vojno porazi NATO, već da ga politički razjedini ograničenim teritorijalnim dobicima. Ako je potrebno, i uz pretnju nuklearnim naoružanjem“, navodi se u godišnjem izveštaju MIVD-a. Estonija, mala članica EU i NATO-a sa visokim izdvajanjima za odbranu, koja se graniči s Rusijom i od nje strahuje, ove sedmice doživela je svojevrsni šamar iz Vašingtona. Zbog sopstvenih potreba u ratu s Iranom, Pentagon je obavestio Talin da će isporuka šest jedinica visokotehnološkog raketnog sistema HIMARS, koji je Estonija ugovorila s vladom SAD, morati da bude odložena.

Američka ambasada u Talinu ranije je tu kupovinu opisala kao „jedno od najznačajnijih unapređenja vojnih sposobnosti u istoriji Estonije“. Zbog čega je nemačka vojska postala najvažnija u Evropi Trampov novi svetski poredak je postao stvarnost i Evropa mora brzo da se prilagodi 'Taktika u Iranu liči na Kosovo 1999': Bivši savetnik Donalda Ramsfelda za BBC Sada se ta zemlja oseća izloženije nego ranije i to uprkos činjenici da su Estonija i susedne baltičke države, barem formalno, na dobrom glasu kod Trampa. Krajem prošle godine, američki ministar odbrane Pit Hegset nagovestio je da Trampova administracija saveznike praktično deli na „dobre“ i „loše“.

„Model-saveznici koji preuzimaju odgovornost, poput Izraela, Južne Koreje, Poljske, sve više Nemačke, baltičkih zemalja i drugih, uživaće našu posebnu naklonost, rekao je u obraćanju na Reganovom nacionalnom forumu za odbranu, 6. decembra, „Saveznici koji to ne čine, oni koji i dalje ne ispunjavaju svoje obaveze u kolektivnoj odbrani, suočiće se s posledicama“, dodao je Hegset.

Džulijan Smit, bivša ambasadorka SAD pri NATO-u, smatra da „predsednika očigledno nerviraju Evropljani koji nisu u potpunosti podržali američki rat protiv Irana". „Ali kaznene mere, poput povlačenja snaga iz Španije, deluju kao preterana reakcija, imajući u vidu da saveznici nikada nisu ni bili pozvani da pomognu SAD, a da je Tramp često tvrdio da američkoj strani evropska pomoć zapravo nije ni bila potrebna“, rekla mi je Smit, koja je predsednica konsultantske kuće Clarion Strategies.

„Uz to, u trenutku kada je transatlantski odnos već ozbiljno uzdrman američkom politikom da 'preuzme' Grenland, teritoriju koja pripada saveznici u NATO-u, Danskoj, ovakvi kazneni potezi mogli bi naneti još jedan razoran udarac odnosima i baciti dugu, mračnu senku na predstojeći samit NATO-a u julu.“ Na samitu EU na Kipru ove sedmice, lideri su bili dovoljno uznemireni da počnu da razmatraju jednu do sada malo pominjanu klauzulu iz ugovora EU.