Da se ne zaboravi Marinos Ricudis: Grčki kapetan koji je odbio da bombarduje Srbiju

Na današnji dan, 21. aprila, vojnici sud u Pireju osudio je 1999. godine potporučnika Ratne mornarice Grčke, Marinosu Ricudisu, na dve i po godine zatvora, uslovno na tri godine, zbog odbijanja da uplovi u Jadransko more na razaraču 'Temistoklis' i napadne Srbiju.

“Kao pravoslavan, ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod”, rekao je tada Marinos Ricudis, kapetan broda grčke ratne mornarice. On se oglušio o naređenje i vratio brod u luku, čime je počela njegova lična životna agonija. Grčka je tokom bombardovanja bila deo NATO alijanse, ali iz političkih razloga nije učestvovala u vazdušnim napadima. Ipak, grčka mornarica je dobila naređenje da uplovi u Jadran.

Marinos je, kao kapetan broda 'Temistoklis', odbio naređenje da učestvuje u bombardovanju Jugoslavije, umesto da krene na naš narod, vratio je brod nazad u luku. Iako su mnogi grčki mornari stali uz njega, vojni sud ga je 1999. godine osudio na dve i po godine zatvora. Njegove nevolje nisu se završile pritvorom – suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe.

Kada su mu prvi put iz Srbije ponudili da mu bude dodeljen orden, kapetan je odbio, rekavši da nije učinio ništa toliko veliko, kao i da on nije bio hrabar: “Hrabar je bio vaš narod koji je protiv svih vodio borbu bez ikakvih šansi.” Ipak, Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio mu je orden svetog cara Konstantina zbog njegove žrtvene ljubavi prema bratskom srpskom narodu, odbivši da učestvuje u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine.

Tada se Marinos na svom Fejsbuk profilu obratio svojoj srpskoj braći rečima: “U Srbiji su mi mnogi rekli da mi je narod zahvalan na svemu. Nisam u stanju da shvatim o čemu se radi, niti da iskažem svoja osećanja, ali sam svestan činjenice da mi je ovo najveće priznanje koje sam ikada dobio. Nema sumnje da je ovo priznanje jedno od najvećih koje svaka duhovna osoba može da dobije. Nisam ni sanjao da ću ovo jednom dobiti, priznanje od cele nacije pravoslavne tradicije i hrabre prošlosti. Srbija nisu samo ljudi i zgrade, već i sveci, kraljevi, sveti manastiri, zastava, borbe bez ikakvih šansi, hrabri vojnici koji su ginuli tokom borbi, kultura, literatura i sve u njihovoj civilizaciji.”