Knežević za RTS: Inicijativa nije po direktivi Beograda, već po čojstvu da speremo sramotu sa obraza!

Lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, koji je inicijator da Crna Gora povuče priznanje nezavisnosti Kosova, rekao je za RTS da će najpre u Zeti, a zatim i u ostalim opštinama glasati o povlačenju priznanja. On očekuje značajnu podršku u crnogorskom parlamentu.

„Ovo nije po direktivi Beograda, ovo je isključivo po direktivi srca, pameti i obraza, čojstva i svega onoga što je predstavljala Crna Gora“, kazao je Knežević.

Demokratska narodna partija kreće u kampanju da vlada Miloška Spajića povuče priznanje nezavisnosti tzv. Kosova. Knežević najavljuje i veliki skup u Podgorici 10. maja, na kojem će se govoriti o toj temi. On je rekao da je podatak da 85 odsto građana Crne Gore ne podržava nezavisnost južne srpske pokrajine prvi izneo bivši premijer Duško Marković, saopštavajući da su oni morali da donesu odluku o priznanju pod pritiskom međunarodne zajednice.

„Smatramo da je sazrelo vreme nakon svih onih turbulencija koje smo imali u vladi Miloška Spajića da krenemo s rešavanjem ovih identitetskih i ideoloških pitanja koja su veoma važna i za srpski narod i za pravoslavni narod u Crnoj Gori. Zbog toga smo se i odlučili da pokrenemo ovu inicijativu“, rekao je Knežević.

On navodi da će inicijativa početi od Zete kao prve opštine koja će kroz glasanje odborničke većine već 12. maja, na Dan Svetog Vasilija Ostroškog, doneti deklaraciju o povlačenju odluke o priznanju Kosova. Očekuje da će potom otpočeti niz sednica lokalnih samouprava na teritoriji Crne Gore, a kao poslanički klub najavio je i podnošenje predloga rezolucije Skupštini Crne Gore.

Prema njegovim rečima, tom rezolucijom bi se Vlada Crne Gore obavezala da povuče odluku o priznanju nezavisnosti Kosova. „Ukoliko svi oni Srbi koji se nalaze u vladi Miloška Spajića i u Vladi i u parlamentarnu većinu saopšte da će izaći iz Vlade ukoliko Miloško Spajić ne podrži ovu našu inicijativu i ovu rezoluciju u Skupštini Crne Gore, mi možemo do kraja juna meseca da donesemo tu odluku“, kazao je Knežević. On ističe da bi voleo da se to dogodi na Vidovdan.

Govoreći o podršci koju očekuje za inicijativu, Knežević kaže da ne sumnja da imaju podršku kolega iz Nove srpske demokratije, Socijalističke narodne partije, Demokratske Crne Gore i značajnog broja Pokreta Evropa sad, političke strukture koju predvodi premijer Miloško Spajić. Posebno ističe da očekuje da će imati i podršku samog premijera Spajića. „Verujem da će premijer Spajić shvatiti ozbiljnost situacije i da će doneti ono što bi ga moglo uvesti u svetlu stranu crnogorske istorije. To je spiranje ljage i sramote sa crnogorskog obraza zbog donošenja te odluke, jedne od najcrnjih, ako ne i najcrnje, u oktobru 2008. godine“, rekao je Knežević.

Lider DNP-a napominje da ovo ne rade ni zbog Srbije, ni zbog Aleksandra Vučića, nego isključivo zbog Crne Gore. „Ovo nije po direktivi Beograda, ovo je isključivo po direktivi srca, pameti i obraza, čojstva i svega onoga što je predstavljala Crna Gora“, kazao je Knežević.

On je podsetio da je Metohija bila sastavni deo Crne Gore sve do 1918. godine i da je crnogorska vojska posle balkanskih ratova na čelu sa kraljem Nikolom Prvim ušla u Visoke Dečane i u Pećku patrijaršiju, a da je kralj Nikola ispjevao najlepše stihove o Kosovu. „Ako smo dostojni naših predaka, mislim da neće biti nikakvih komplikacija i složenosti da ova inicijativa bude izglasana, odnosno da najzad, speremo sramotu sa crnogorskog obraza“, istakao je Knežević.

Kako je rekao, kampanja za inicijativu je već krenula, ali da 10. maja žele da okupe sve stranačke organe, a i aktiviste koji će krenuti u kampanju po čitavoj Crnoj Gori. „Ja ću ih upoznati s ovom deklaracijom koju treba predložiti na sednicama skupština lokalnih samouprava“, naveo je Knežević i dodao da već 12. maja u Skupštini opštine Zeta održaće se sednica gde će odbornička većina predvođena Demokratskom narodnom partijom već izglasati tu deklaraciju.

Objasnio je da odluka u Zeti u formalno-pravnom smislu nema težinu povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova sa nivoa cele države, ali u simboličkom smislu značila bi jasnu poruku da je većina građana Crne Gore protiv ovog sramnog priznanja. Očekuje da će zatim i druge opštine krenuti stopama Zete.

„Toliko se pojavilo Srba od kojih ne možemo živeti i koji na svadbama i rođendanima kreću da oslobađaju Prizren... Mi od njih ne tražimo da uzimaju ni kalašnjikove u ruke, niti da se penju na tenkove, ali je važno da oni samo ono što osećaju urade“, rekao je Knežević.

Govoreći o trenutnim odnosima Srbije i Crne Gore, kaže da oni mogu da budu mnogo bolji. „Nažalost, kad god dođe do približavanja Crne Gore Srbiji, pojavi se Tonino Picula, pojavi se Tomislav Sokol, pojavi se ministar Grlić Radman, Andrej Plenković sa novim pretnjama i zahtevima prema Crnoj Gori da nećemo ući u Evropsku uniju ukoliko ne ispunimo zahteve koje su oni ispustili ranije“, kazao je Knežević. Prema njegovim rečima, Hrvatskoj ne odgovara približavanje Crne Gore i Srbije.

„Hrvatskoj ne odgovara razvoj ekonomskih, infrastrukturalnih, kulturnih i duhovnih projekata i veza između Crne Gore i Srbije i zbog toga mi u ovom trenutku imamo jednog tutora u regionu, a to je Hrvatska, koja stalno izlazi sa novim zahtevima i pretnjama“, naveo je Knežević. Podsetio je i na njegovu zabranu ulaska u Hrvatsku. Knežević ističe da, ako on bude deo buduće vlasti, neće biti bliže države Crnoj Gori od Srbije. „Istorija je pokazala da kada su Srbija i Crna Gora zajedno, niko nije jači od nas u regionu i verujem da će to vreme veoma brzo doći i da ćemo kao dve sada nezavisne države ipak naći osnova da sarađujemo i da budemo primer na Balkanu“, istakao je Knežević.

Knežević je prokomentarisao i trenutni zastoj Crne Gore na putu ka EU rekavši da postoji veliki skepticizam u članicama Evropske unije, posebno u Francuskoj i Holandiji. „Nisam siguran da ćemo mi uspeti da zatvorimo sva poglavlja do kraja 2026. godine“, kaže Knežević.

Rat na Bliskom istoku svakako će povećati broj srpskih turista ove sezone na Crnogorskom primorju. Knežević kaže da se nada da je sve spremno za sezonu i da su srpski turisti dobrodošli, ali je apelovao i na turističke radnike. „Prošle godine ležaljka je bila skuplja nego pregled na magnetnoj rezonanci. Ako dođete do toga da birate da ležite na suncu i da platite ležaljku 40 evra ili da odete da se ispregledate na magnetnoj rezonanci, pa ja bih prvi otišao na magnetnu rezonancu“, zaključio je Knežević apelujući da se smanje cene.