Bliži istok uzdrmao svijet: Veći izazovi za NATO i EU nego za BRIKS

Rat na Bliskom istoku čini postojeće međunarodne odnose složenijim, a ovo je svakako kritičan trenutak u svjetskoj politici. NATO, EU i G7 suočavaju se sa većim izazovima zbog rata Amerike i Izraela protiv Irana nego BRIKS. Iran je punopravni član BRIKS-a, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dok se predstavnici Saudijske Arabije, iako učestvuju na samitima, još uvijek nisu formalno pridružili zbog specijalnih odnosa koje Riad ima sa Vašingtonom.

Iran već od početka rata sa SAD-om i Izraelom bombarduje ciljeve na teritorijama UAE i Saudijske Arabije, navodeći da njegovi dronovi pogađaju isključivo 'vojne mete' povezane sa američkim snagama ili njihovim obaveštajnim aparatima. Iako je teško predviđati u ovakvom međunarodnom okruženju, sve su prilike da će, uprkos krizi, BRIKS nastaviti svoje 'koračanje'. Sukobi na Bližem istoku mogu, ali i ne moraju biti 'okidač' za nove 'horizontalne rekonstrukcije' u smislu zamrzavanja statusa ili istupanja, što će zavisiti od posledica oružanog sukoba i ostvarivanja ratnih ciljeva strana u sukobu.

Arapskim državama, uprkos napadima iz Irana, ne odgovara 'kolaps' u Teheranu, jer bi to ojačalo regionalni uticaj Izraela. Zbog toga se BRIKS pokazuje kao prihvatljiva opcija za deo zalivskih zemalja, jer se jačaju stabilnije veze sa Kinom, Rusijom i Indijom. Međutim, važno je napomenuti da BRIKS nije stvoren zbog Bližeg istoka, niti će njegova budućnost u potpunosti zavisiti od situacije u tom regionu.

Rezultati postignuti tokom decenije i po funkcionisanja su impresivni, a kriza na Bližem istoku može čak pomoći akceleraciji ovog procesa. Biće posledica, pre svega zbog nestabilnosti i fluktuacija na tržištu energenata, ali i značajnih posledica po položaj SAD u svjetskom političkom sistemu. BRIKS je već pokazao visok stepen otpornosti nakon eskalacije ukrajinske krize, a pritisci i pretnje SAD-a i EU nisu poremetili planove na samitima u Johanesburgu, Kazanju i Rio de Žaneiru.

Osim toga, ono što se nekada smatralo manom BRIKS-a, sada se pokazuje kao najveća snaga. Unutrašnja fleksibilnost omogućava članicama da različito reaguju na određene geopolitičke teme, dok fokus na likvidnost, stabilnost domaćih valuta i povećanje trgovinske razmene sprečava ekstremna odstupanja. Kada je reč o (geo)političkim temama, zemlje BRIKS-a pokazuju da je neformalna komunikacija daleko važnija od formalnih, često šupljih saopštenja.

Na kraju, treba imati u vidu da BRIKS nije ni NATO, ni EU. Razlike u ciljevima, organizaciji, načinu donošenja odluka i karakteristikama država članica su toliko velike da su često takve komparacije besmislene. BRIKS se može porediti sa G7, ali i tu postoje nesuglasice, naročito zbog toga što je prvi okvir stvoren kroz saradnju ravnopravnih partnera, dok je drugi rezultat Bretton-Woodskog hijerarhijskog uređenja sveta. Razmimoilaženja oko krize na Bližem istoku postoje i unutar NATO-a, EU i G7, čime se ove organizacije suočavaju sa sopstvenim izazovima, možda čak i većim nego BRIKS.