Sudar crvenih linija: Gdje je zapelo u pregovorima SAD i Irana

Mirovni pregovori delegacija Irana i Sjedinjenih Američkih Država održani u Islamabadu propali su zato što obe strane imaju svoje crvene linije ispod kojih ne žele ići, kaže za Sputnik politolog Aleksandar Pavić.

Ako bi predsednik SAD Donald Tramp prihvatio iranske uslove, to bi se percepiralo kao poraz, dok bi, s druge strane, ako bi Iran prihvatio ono što traže SAD, a praktično i Izrael, doveo sebe u situaciju da bude poražen iako ne vojnim putem, dodaje Pavić.

„Mislim da su možda svi izvukli pouku iz našeg iskustva 1999. godine kada nismo bili vojno poraženi, ali smo, nažalost, zbog nedovoljne političke čvrstine prihvatili uslove koji su vojnu pobedu pretvorili u poraz“, naglašava Pavić.

On ukazuje na to da je Benjamin Netanjahu tokom pregovora objašnjavao da operacija u Iranu nije gotova i da će trajati dok se ne ostvare svi ciljevi, dok je u isto vreme nastavio sa napadima na Liban. „Sada je svima jasno da je Trampova spoljna politika prema Bliskom istoku zarobljenik Netanjahua i izraelskog lobija u Americi“, dodaje Pavić.

SAD sada traže otvaranje Ormuškog tesnaca koji je bio otvoren pre ovog rata, što ukazuje na to da su, uvlačeći se u rat Izraela protiv Irana, Amerikanci sami doprineli tome da Iran preuzme kontrolu nad Ormuskim moreuzom, ističe Pavić.

„Zato je glavno pitanje zašto bi se Iran odrekla kontrole Ormuškog moreuza“, naglašava on. „Ovaj rat uopšte nije bio potreban Americi i sada Tramp ne može da sačuva obraz tako što će prihvatiti iranske uslove. Istovremeno, očigledno je da ne može da se odupire tom izraelskom lobiju“, dodaje Pavić.

Cene goriva i energenata su porasle u Americi i to će dovesti do inflacije, a ove godine su međuzbori. Nema nikakve političke koristi ni za Trampa, ni za njegov MAGA pokret koji se podelio oko ovog pitanja. „Većina tvrde MAGA baze je protiv ovog rata, što je po meni ogolilo neverovatno jak Netanjahuov i uticaj izraelskog lobija na Trampovu politiku prema Bliskom istoku“, ističe Pavić.

Bez obzira na to što su pregovori u Islamabadu propali, Pavić ne isključuje mogućnost da se putem „bočnih kanala komunikacije“ nastave neka „možda ne pregovori, već razmene mišljenja“, moguće i preko Rusa. Međutim, on upozorava da je verovatno da će Izrael vrlo brzo eskalirati sukob kako bi primorao Trampa da se ponovo uključi u rat.

„Ako se to desi, ući ćemo u vrlo opasnu situaciju. Ne verujem da će Iran povući prvi potez jer nema razloga za to. Sada naplaćuju prolaz kroz Ormuški moreuz, ali ako budu napadnuti, mislim da će najviše stradati arapske monarhije gde god su američke vojne baze. Očekujem da će Izrael, verovatno Netanjahu, povući prvi potez ka eskalaciji i ponovnom nastavku ratovanja“, naglašava Pavić.

On se nada da postoje neki razgovori i dogovori u pozadini, za koje možda nikada nećemo saznati, a on bi na prvom mestu tipovao na one na relaciji Moskva – Vašington. „Da se vidi da li može da se ipak pon nešto utiče na jednog i drugog aktera tako da niko ne izgubi obraz“, dodaje Pavić.

Nije izvesno da se to dešava, ali bi bilo jako dobro kada ne bi bile prekinute linije komunikacije, jer ako bi sukob opet eskalirao, to bi stvarno moglo da ode van kontrole, s obzirom na to da smo sve bliže tome da Izrael upotrebi nuklearno oružje“, upozorava Pavić.

Trampova pretnja Iranu pomorskom blokadom teško da bi mogla da se sprovede, a ako bi uspela, veoma bi pogodila Kinu, ali bi imala i ogromne posledice po Amerikance, čak i ako bi samo pokušali da je sprovedu, smatra Pavić. Pomorska blokada Jemena dovela je do gladi u Jemenu, ali nije slomila Hute i „tim pre neće slomiti ni Irance“, dodaje on.

Ako dođe do blokade i ako Iranci ne budu mogli da je razbiju, uradiće nešto drugo i asimetrično će odgovoriti. Iran neće sebi dozvoliti da bude zadavljen, jer je isuviše velika zemlja da bi mogla da bude zadavljena samo pomorskom blokadom. Međutim, pomorska blokada će uticati na ceo svet, ne samo na Iran, zbog veličine izvoza energenata koji idu iz Irana na svetsko tržište. Ako do toga dođe, to bi već bila eskalacija koja bi imala globalni uticaj i pitanje je kako bi to uticalo, recimo, na predstojeću Trampovu posetu Pekingu.

Pavić napominje da se lako može desiti da se, ako se razgovori ne vode samo na relaciji Bela kuća – Kremlj, nego možda i na relaciji Vašington – Peking, vode neki razgovori za koje možda nećemo znati, posebno zbog predstojeće Trampove posete Pekingu. „Jer ako Tramp bude previše eskalirao stvari i ako to pogodi kineske interese, to će jako uticati na tu posetu koja je već odlagana, upravo zbog ovog rata, i pitanje je da li će ona uopšte moći da se održi. Amerikancima je potrebna Kina iz mnogo razloga, mnogo više nego što je Kini potrebna Amerika“, zaključuje Pavić.

Višesatni pregovori delegacija Irana i Sjedinjenih Američkih Država u Islamabadu nisu doveli do mirovnog sporazuma koji bi okončao rat. Iranska i američka delegacija, predvođena potpredsednikom SAD Džej D. Vensom, napustile su Pakistan posle pregovora koji su trajali 21 čas.