Ćutanje koje govori o ratovima i zločinima 1990-ih

U svojoj kolumni, Milan Popović razmatra fenomen šestogodišnjeg ćutanja o ratovima i ratnim zločinima iz 1990-ih, koje je prisutno među novim vlastima i njihovim najbližim saradnicima. On se pita zašto je to ćutanje prisutno, kada je tema od izuzetne važnosti. Popović navodi da su dva glavna uzroka ovog ćutanja nove generacije i stari izotopi.

Nove generacije, prema Popoviću, nisu imale iskustvo ratova iz 1990-ih i nisu ih učili u školama, zbog čega im ta tema nije prioritet. Autor naglašava da je smena generacija, koja se dogodila 30. avgusta 2020. godine, dovela do toga da se oni koji su preživeli ratove i dalje bore za pravdu, dok nova generacija ostaje indiferentna prema ratnim zločinima.

Stari izotopi se odnose na ratno-nacionalistički DPS i njegove saveznike iz 1990-ih, koji i dalje imaju uticaj na političku scenu u Crnoj Gori. Popović ističe da je oko tri četvrtine parlamentarne većine i opozicije zapravo naslednici tih izotopa, što ukazuje na neuspjeh društva da se suoči s prošlošću.

On takođe ukazuje na to da se, uprkos očekivanjima, nije dogodila evropeizacija Balkana, već je došlo do balkanizacije Evrope i sveta, što dodatno otežava situaciju. U zaključku, Popović naglašava da se borba nastavlja, posebno za antiratne i indipendističke delove njegove generacije, dok nova generacija treba da se upozna sa događajima iz 1990-ih kako bi im pružila drugačiji pogled na prošlost.