Šta propisuje novi izraelski zakon o smrtnoj kazni?

Novi zakon izraelske krajnje desne vlade usvojen je u parlamentu 30. marta. Ovaj zakon propisuje smrtnu kaznu za Palestince osuđene za smrtonosne napade. Već je izazvao osude iz Njemačke i drugih zemalja.

Izraelski parlament, Kneset, usvojio je 'Krivični zakon (Amandman, smrtna kazna za teroriste)', čime je kontroverzni predlog postao zakon. Smrtna kazna je u Izraelu ranije postojala za ratne zločine, ali je ukinuta 1954. za obična krivična djela. Tehnički je ostala dozvoljena za zločine protiv čovječnosti i određene situacije prema vojnom pravu.

Nakon terorističkih napada koje je 7. oktobra 2023. izveo Hamas, izraelski poslanici su obnovili inicijativu za ponovnim uvođenjem smrtne kazne. Pristalice zakona ističu da su strože kazne neophodne, dok protivnici smatraju da je zakon neetičan, neustavan i rasistički.

Za zakon je glasalo 62 od 120 poslanika, uključujući premijera Benjamina Netanjahua, dok je 48 bilo protiv. Zakon može biti izmijenjen ili poništen od strane izraelskog Vrhovnog suda. Od osnivanja Izraela, samo su dvije osobe bile pogubljene nakon presude koja je predviđala smrtnu kaznu.

Prema tekstu zakona, svrha je 'ustanoviti smrtnu kaznu za teroriste koji su izveli smrtonosne terorističke napade'. Zakon uvodi dva različita procesa suđenja: jedan za krivične sudove u Izraelu, drugi za vojne sudove na Zapadnoj obali.

Palestinci osuđeni za terorizam na vojnim sudovima suočiće se s obaveznom smrtnom kaznom, osim ako sud ne utvrdi 'posebne razloge' za zamjenu kazne doživotnim zatvorom. Mogućnosti žalbe su veoma ograničene.

Izraelska organizacija za ljudska prava B'Tselem je upozorila na visoku stopu osuđujućih presuda na vojnim sudovima, koja iznosi oko 96 procenata. Pravni savjetnik Kneseta, Ido Ben-Ichak, kritikovao je zakon navodeći da ne predviđa mogućnost pomilovanja, što je u suprotnosti s međunarodnim konvencijama.

Zakon se neće primjenjivati retroaktivno, ali postoji mogućnost uvođenja posebnog vojnog tribunala za procesuiranje učesnika događaja masakra od 7. oktobra. Izraelska zatvorska služba biće dužna da izvrši smrtnu kaznu u roku od 90 dana.

Predložili su ga poslanici krajnje desne stranke 'Jevrejska snaga', uz podršku Likuda i Izrael Beitenu. Itamar Ben-Gvir, vođa Jevrejske snage, bio je jedan od najglasnijih zagovornika zakona.

Kritike su stizale iz raznih izvora, uključujući palestinsku pravnicu Sahar Fransis koja je zakon nazvala 'veoma opasnim'. Izraelski opozicioni poslanik Gilad Kariv rekao je da zakon može ugroziti buduće izraelske taoce i nazvao ga 'ekstremnim'. Evropska unija je izrazila duboku zabrinutost, naglašavajući protivljenje smrtnoj kazni u svim slučajevima.