Trampova obraćanja o ratu u Iranu: Ključna pitanja ostala bez odgovora

Obraćanje američkog predsjednika Donalda Trampa iz Bele kuće 1. aprila, uprkos prethodnim spekulacijama, bilo je uglavnom ponavljanje njegovih ranijih izjava o ratu protiv Irana. Tramp je izjavio da se ključni strateški ciljevi američko-izraelske vojne operacije 'bliže kraju' nakon mesec dana rata i predvideo da će sukob trajati 'još dve do tri nedelje'. U svom 20-minutnom govoru, Tramp je ponovio pretnje Iranu, uključujući obećanje da će ga 'vratiti u kameno doba'.

Tramp je pokušao da ubedi Amerikance u prednosti ovog rata, naglašavajući da ga treba videti kao 'investiciju' u budućnost. Međutim, ankete pokazuju da većina birača ne odobrava vojnu operaciju koju je pokrenuo 28. februara. U svom obraćanju, Tramp nije ponudio mnogo informacija o pravcu rata ili o mogućim izlaznim strategijama, ostavljajući mnoga pitanja bez odgovora.

Jedno od ključnih pitanja ostaje da li se izraelska vlada, predvođena Benjaminom Netanjahuom, slaže sa Trampovim planom koji predviđa dodatne nedelje sukoba. Takođe, nejasno je šta se desilo sa mirovnim planom od 15 tačaka koji je Bela kuća nedavno predstavila Iranu, a Tramp ga nije spomenuo u svom govoru. Nije jasno ni da li Vašington odustaje od svojih zahteva, uključujući i uzimanje iranskih zaliha obogaćenog uranijuma.

Osim toga, Tramp je izrazio neodlučnost oko ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, ključnog za transport nafte, sugerišući da saveznici sami reše problem. Njegova kritika saveznika da 'skupe malo hrabrosti' uslijedila je nakon što je u intervjuu ranije tog dana spomenuo mogućnost povlačenja iz NATO-a, ali o tome nije govorio tokom obraćanja.

Još jedno važno pitanje odnosi se na angažovanje američkih kopnenih snaga u regionu. Tramp nije objasnio šta će hiljade marinaca i padobranaca raditi na Bliskom istoku dok nastavljaju da pristižu. Nakon ovog obraćanja, ostaje nejasno šta Tramp vidi kao pobedu u ovom ratu, a s obzirom na kontradiktorne prirode njegovih izjava, situacija se može brzo promeniti.

U međuvremenu, prosečna cena goriva u SAD je premašila četiri dolara po galonu prvi put za skoro četiri godine, dok Trampov rejting pada, samo nekoliko meseci prije ključnih izbora koji će odrediti kontrolu nad Kongresom. Čini se da američki predsjednik traži izlaz iz rata, dok razmišlja o mogućim strategijama.