Tri scenarija za kopnene operacije Amerike u Iranu, svaki je visokorizičan

Sjedinjene Američke Države (SAD) gomilaju snage za brzo reagovanje u regionu Persijskog zaliva dok se iščekuje najavljena kopnena akcija u Iranu. CBS Njuz, američki partner BBC-ja, javio je da su u region Bliskog istoka pristigle specijalne američke snage - mornaričke foke i vojni rendžeri. Na putu ka Bliskom istoku su 11. ekspediciona jedinica marinaca i jedinice 82. vazdušno-desantne divizije. Procjenjuje se da će u regionu Persijskog zaliva biti najmanje 8.000 dodatnih vojnika, od čega oko 2.500 marinaca i tri do četiri hiljade pripadnika vazdušno-desantnih jedinica, objavio je Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore.

Za razliku od već raspoređenih u regionu, ove jedinice su namenjene za upotrebu u kopnenim operacijama. Amerika i Izrael su se do sada uzdržavali od velikih kopnenih operacija na iranskoj teritoriji. Prema komentatorima, ove snage bi mogle da budu upotrebljene u tri moguća scenarija: deblokiranje Ormuskog moreuza, zauzimanje ostrva Karg ili uzimanje iranskog obogaćenog uranijuma, koji bi mogao da bude korišćen u razvoju nuklearnog oružja.

Na osnovu primera američke operacije u Venecueli i zarobljavanja dosadašnjeg predsednika Nikolasa Madura, može se pretpostaviti da se priprema temeljna operacija desantnih napada u kojima će rizik, ako je moguće, biti sveden na minimum. Raspoređivanje rezervnih snaga ukazuje na potrebu za proširenjem američkih vojnih opcija u regionu. To može da ukaže da se sukob razvija mimo početnih planova.

Dok SAD gomilaju vojsku na Bliskom istoku, šef Bele kuće Donald Tramp poručuje Velikoj Britaniji i drugim zemljama da „idu po njihovu naftu“ u Ormuskom moreuzu koji od početka rata Iran efikasno blokira. „Moraćete da počnete da učite kako da se borite za sebe, SAD više neće biti tu da vam pomognu, baš kao što niste ni vi bili tu za nas“, napisao je Tramp na njegovoj platformi Istina (Truth Social).

Odmah po početku američko-izraelskih vazdušnih udara 28. februara, Iran je počeo blokadu Ormuskog moreuza, uskog morskog kanala kroz koji prolazi 20 odsto celokupne svetske nafte i velike količine tečnog prirodnog gasa. Iranu nije teško da to ostvari. Moreuz kontroliše sa obale, ali koristi i protivbrodske mine i bespilotne čamce. Mnogi trgovački brodovi, među kojima i supertankeri, za sada ne mogu da prođu kroz moreuz. Vodeće osiguravajuće kompanije su procenile da je rizik od prolaska broda kroz najvažniji plovni put na svetu prevelik. Značajno su pooštrile uslove i naglo povećale troškove osiguranja, što je za mnoge vlasnike brodova finansijski neprihvatljivo.

Tramp je od Irana tražio da otvori moreuz do 6. aprila, preteći intenziviranjem bombardovanja, pre svega energetskih postrojenja. Ako Iran odbije da se povinuje zahtevu, što se sada dešava, Amerika bi mogla da iskoristi snage raspoređene u regionu da pokušaju da odblokiraju moreuz.

Blokada Ormuskog moreuza se zasniva na lancu ostrva koja su i u tom tesnacu i blizu njegovog zapadnog ulaza. Pre svega, to su Abu Musa, Veliki i Mali Tunb - tri ostrva u zapadnom delu moreuza, preko kojih se blokira ulaz u moreuz iz Persijskog zaliva. Oko ovih ostrva se teritorijalno spore Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati. Na ovim ostrvima su aerodrom i razni vojni položaji, među kojima protivvazdušna odbrana i raketni sistem koji mogu da pogode ciljeve na kopnu i vodi.

Najvažnije ostrvo u moreuzu je Kešm, najveće u Persijskom zalivu. Prostire se duž iranske obale na više od sto kilometara i služi kao prirodno morsko utvrđenje koje kontroliše moreuz. U blizini je još nekoliko ostrva koja se koriste za kontrolu moreuza - Larak, Hormuz i Hengam. Sva ostrva su opremljena sistemima za praćenje, raketnim položajima, među kojima su podzemni raketni bunkeri, i skloništa za konvencionalne i bespilotne čamce. Stoga, da bi se moreuz silom odblokirao, najmanje što će biti potrebno je zauzimanje svakog od ovih ostrva.

Drugi mogući scenario je zauzimanje ostrva Karg. Čak 90 procenata iranske trgovine naftom, glavnog izvora prihoda režima u Teheranu, prolazi kroz ovo ostrvo. Ako bi Teheran bio odsečen od ovog terminala, bili bi mu smanjeni prihodi od nafte i, posledično, smanjilo bi finansiranje skupih vojnih programa, pre svega raketnih i nuklearnih. Ali takva eskalacija bi izazvala udare odmazde na važne ciljeve u Persijskom zalivu, a veruje se da je Iran do sada izbegavao napade na mnoge ekonomski važne ciljeve u regionu.

Američko zauzimanje Karga deluje logično - to bi Teheranu odseklo ekonomsku ruku. Amerika je već izvela nekoliko udara na ostrvo, ali se veruje da su njihove mete bile samo vojni položaji i sistemi. Među njima je bio i aerodrom - njegovo zauzimanje bi bio ključni cilj u slučaju amfibijske operacije, jer bi, pošto bi bio obnovljen, omogućilo vazdušni prevoz dodatnih snaga.

Ove snage bi mogle da budu dovoljne za operaciju uzimanja iranskih zaliha obogaćenog uranijuma skladištenih u objektima u Isfahanu i Natanzu. Tokom dvanaestodnevnog rata Izraela i Irana prošlog leta, Amerika je gađala ova postrojenja moćnim bombama „razbijačicama bunkera“. Tramp je tada rekao da su iranska nuklearna postrojenja „uništena”.

Izraelski Kanal 12 ranije je izvestio da u zamenu za ukidanje sankcija, Vašington zahteva od Teherana, između ostalog, da uništi sopstveni nuklearni potencijal, među kojima i tri ključna objekta u Natanzu, Isfahanu i Fordovu, kao i da preda obogaćeni uranijum MAAE. Pozivajući se na američke zvaničnike, Volstrit džornal je objavio da Tramp razmatra vojnu operaciju za uzimanje uranijuma i da bi tako složena akcija verovatno zahtevala prisustvo američkih vojnika u Iranu nekoliko dana ili duže.

Teško je reći gde se tačno nalazi i u kakvom je stanju. Ovi materijali, primetio je ovaj stručnjak, ne predstavljaju opasnost od zračenja za ljude, jer se uranijum ne skladišti u čistom obliku, već kao jedinjenje - heksafluorid. „Uranijum heksafluorid je veoma otrovan i hemijski aktivan, pa je potrebna oprema za hemijsku zaštitu i pažljivo rukovanje kontejnerima, ali praktično nema opasnosti od zračenja; čak je i obogaćeni uranijum veoma malo radioaktivan“, napisao je Dejvid Gendelman.