Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana?

Američki predsednik Donald Tramp izgleda sve više zainteresovan za pronalaženje izlaza iz rata sa Iranom, ili kako on to govori „stišavanjem“ rata koji je počeo 28. februara. Međutim, njegova izlazna strategija je nejasna. Trampove pomešane poruke sugerišu da je i dalje neodlučan šta bi bilo bolje preduzeti - pojačavanje sukoba u pokušaju da ga što pre okonča ili da insistira na postizanju dogovora sa Teheranom.

Tramp je 24. marta signalizirao da bi SAD mogle da primene obe strategije istovremeno. Posle nekoliko sati od njegove izjave, vojna komanda je naredila slanje kopnenih snaga u Iran, a američki pregovarači su Iranu poslali novi mirovni plan od 15 tačaka. Bela kuća je pozivala Iran da prihvati sporazum, preteći da će udariti zemlju jače nego ikad ako to ne učini, što je dodatno podstaklo zabunu oko Trampovih namera. „Predsednik Tramp ne blefira i spreman je da 'oslobodi' pakao“, izjavila je Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće. „Iran ne bi trebalo ponovo da pogreši u procenama.“

Iran je odgovorio odbacivanjem mirovnog predloga, što je izazvalo pitanja da li su dve zemlje zaista vodile ozbiljne diplomatske pregovore. Zapanjujući razvoj događaja tipičan je za Trampov pristup ratu koji je zahvatio Bliski istok, potresao globalnu ekonomiju, dobio 'ne' od mnogih saveznika i otvorio razdor među različitim frakcijama Republikanske stranke. Zvaničnici Bele kuće ponavljaju tvrdnje da je Amerika ta koja diktira tok događaja na Bliskom istoku, odnosno u sukobu sa Iranom. Međutim, iransko odbacivanje mirovnog plana podvuklo je činjenicu da Tramp ne može u potpunosti da kontroliše pravac sukoba.

Kako rat eskalira, unutar američke administracije raste zabrinutost da Tramp nema konkretan plan za ono što sledi, prema rečima bivših američkih zvaničnika i spoljnih saveznika bliskih Beloj kući. „Veoma su zabrinuti jer je jasno da Tramp nije razmislio o svemu ovome“, rekao je bivši visoki zvaničnik administracije. Pored Trampovih širih ratnih ciljeva, otvoreno je pitanje kako SAD mogu da obezbede Ormuski moreuz, kroz koji protiče približno 20 procenata svetskog izvoza nafte i gasa. Blizu mesec dana od početka rata, SAD još nemaju odgovor za zaustavljanje iranskih napada na trgovačke brodove u tom plovnom putu koji su doveli do skoka cena nafte.

Svi Trampovi pozivi saveznicima iz NATO-a i drugima da pomognu nisu uslišeni. „Trampov problem je Ormuski moreuz. Ako ga ostavi u iranskim rukama, biće mu teško da proglasi pobedu“, kaže Stiven Hedli, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost. Trampov propust da se „konsultuje sa drugim zemljama“ jedan je od razloga zašto administracija ima toliko problema da pridobije saveznike da pomognu.

Neizvesnost u Vašingtonu oko sledeće faze rata pojačana je 25. marta kada su se pojavili novi detalji o predloženom mirovnom planu administracije. Majk Džonson, predsedavajući Predstavničkog doma, ponovio je uverenost Bele kuće da SAD „završavaju“ vojnu operaciju, dodajući da će to biti urađeno u kratkom roku. Međutim, neke od njegovih kolega republikanaca počele su javno da dižu uzbunu zbog vesti da je Tramp naredio slanje više od 1.000 padobranaca u Iran. Kongresmenka Nensi Mejs kritikovala je raspoređivanje trupa nakon brifinga o ratu. „Neću da podržim slanje snaga u Iran, a taj stav mi je još čvršći posle ovog brifinga“, napisala je ona.

Uzdržana reakcija na američki mirovni predlog među republikancima u Kongresu dodatno je naglasila zabrinutost koju mnogi u stranci osećaju zbog rata uoči izazovnog ciklusa srednjoročnih izbora u novembru. U američkom mirovnom planu, između ostalog, traži se od Irana da odustane od nuklearnog programa, ograniči domet balističkih raketa i dozvoli ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Plan je procureo nakon što je Tramp zapretio da će eskalirati rat za 48 sati ako Iran ne pristane da ponovo otvori Ormuski moreuz. Međutim, samo dan kasnije, Tramp je promenio ploču, rekavši da je odlučio da obustavi napade na pet dana jer Iran i SAD postižu „veliki napredak“ u postizanju sporazuma o okončanju rata.

Međutim, i pre nego što je Iran odgovorio, stručnjaci za Bliski istok upozorili su da će režim u Teheranu odbaciti predloženi plan, smatrajući ga maksimalističkim i nerealnim. Iransko rukovodstvo, ma ko sada imao glavnu reč u Teheranu, sada je oprezno jer je Amerika prošlog meseca obustavila razgovore o iranskom nuklearnom programu, a odmah potom je sa Izraelom pokrenula rat protiv Irana. Kada je stigao iranski odgovor na plan, jasno je dao do znanja da Teheran veruje da ima istu, ako ne i veću, kontrolu nad pravcem rata nego SAD, uprkos Trampovom insistiranju da su SAD već pobedile.

Iranski zvaničnik, citiran anonimno na državnoj televiziji, odbacio je plan rekavši da Teheran ima sopstvene zahteve za sporazum o prekidu vatre. „Iran će okončati rat kada sam odluči da to učini i kada se ispune naši uslovi“, rekao je zvaničnik. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je 25. marta da Vašington i Teheran ne pregovaraju, dodajući da Iran ne planira da otvori Ormuski moreuz za brodove zemalja saveznica SAD. „Nema razloga da se dozvoli prolazak brodova naših neprijatelja i njihovih saveznika“, rekao je on.

Bela kuća će možda igrati na kartu slanja kopnenih snaga u Iran kako bi izvršila pritisak na vlasti u Teheranu da ponovo otvore Ormuski moreuz i na kraju ga dovede do potpune predaje. Međutim, nije jasno kako bi ograničeno raspoređivanje snaga moglo da utiče na Ormuski moreuz ili da promeni širi tok sukoba. Vojni stručnjaci su rekli da će snage verovatno biti usredsređene na pomoć u stvaranju uslova za ponovno otvaranje ključnog plovnog puta. Prema jednom od mogućih scenarija, Amerikanci bi mogli da pokušaju da preuzmu kontrolu nad ostrvcetom Karg u Persijskom zalivu koje je glavno čvorište za izvoz iranske nafte. „Slanje kopnenih snaga dalo bi SAD značajnu prednost i bolju kontrolu nad Ormuskim moreuzom“, rekao je Mijad Maleki, bivši zvaničnik Ministarstva finansija. Ali „to će biti veliki rizik po naše snage“, dodao je.

Eksalacija rata slanjem kopnenih snaga je dodatni dokaz da administracija „nema artikulisanu strategiju“ za rat, smatra Džejson Kembel, bivši zvaničnik američke odbrane. „Ono što sada vidimo nije rezultat dugo osmišljenog plana sa jasnim ciljevima“, rekao je on. „Više liči na igru pogađalica“.