O 27. martu: Nejasnoće i istorijski kontekst

Pre desetak dana, u emisiji “Agora” na Drugom programu beogradskog Radija, ugošćen je dr Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Njegova domaćica pomenuo je Mihaila Konstantinovića, nekadašnjeg profesora istog fakulteta, govoreći o knjizi “Politika sporazuma”. Na tribini “Pravni seminar”, održanoj 27. marta, postavljeno je pitanje zašto baš taj datum. Odgovor je bio da je to “spona sa događanjima u kojima je Mihailo Konstantinović bio jedan od učesnika i, što je još važnije, o kojima je ostavio dragocen trag u svojim dnevnim beleškama”.

Slušalac bi očekivao da će čuti nešto o 27. martu 1941. godine, ali tema je izostala, a govorilo se o pohvalama i kritikama upućenim Konstantinoviću. Moguće je povezati s temom njegovu ulogu 1939. godine u pregovorima sa Hrvatima o preuređenju Kraljevine Jugoslavije, koji su okončani stvaranjem Banovine Hrvatske i Banovine Slovenije. Trkulja ističe da je trebalo da se formira i treća federalna jedinica – Srpske zemlje, na području očuvanom nakon stvaranja Banovine Hrvatske i Banovine Slovenije, ali je rat to sprečio.

U vezi s tim, kritikujući Konstantinovića, navodi se da je “previše popuštao Hrvatima” i da je u pregovorima “faktički izdao Srbe”. Njegovo ponašanje uoči 27. marta 1941. godine takođe je spomenuto, gde, iako je bio ministar u vladi Dragiše Cvetkovića, podnosi ostavku smatrajući da Srbija ne treba da ulazi u Trojni pakt.

U izlaganju dr Trkulje može se primetiti nekoliko grešaka i jedna nedorečenost. Prva greška je da 1939. godine još nije postojala Banovina Slovenije, a druga da nije u pravu kada spominje formiranje federacije pod imenom “Srpske zemlje”, jer je to trebalo da bude Banovina Srpska Zemlja. Nedorečenost se odnosi na već formiranu Banovinu Hrvatsku koja je i tada računala sa teritorijalnim proširenjem na srpsku štetu. O 27. martu nije bilo reči, možda zbog stava dr Trkuje da istinu o tom događaju ne treba tražiti izvan dnevne štampe, konkretno beogradske Politike koja je na današnju godišnjicu objavila ključne tekstove.

U međuvremenu, srpski politički faktor u Brozovoj Jugoslaviji bio je potisnut, a ključni tekst o 27. martu napisao je dr Hinko Krizman, istaknuti hrvatski političar. On je sažeo suštinu događaja rečima: “Dan 27. marta nije bio delo nekolikih avijatičarskih oficira... već elementarna provala i oslobođenje zdravih narodnih snaga.”

U narednim godinama, dan 27. mart postao je simbol, ali je bio obeležavan u različitim tonovima. Iako su se slali signali o značaju tog dana, u izveštajima se često naglašavalo da je to bio poslednji trzaj dotrajalog režima i da je narod očekivao novu snagu koja će ga povesti. U tom kontekstu, Komsitska partija Jugoslavije preuzela je ulogu vođe narodnog pokreta.

Na kraju, iako je ključni datum postao deo istorijske svesti, i dalje ostaje nejasnoća oko njegovog tačnog značaja i događaja koji su ga pratili. Da bi se stvorila jasnija slika, potrebno je nastaviti istraživanje i prikupljanje svedočenja učesnika i svedoka događaja iz marta 1941. godine.