Otkud pet miliona evra 'šefe'?

Osnovni sud u Nikšiću je prihvatio jemstvo vredno više od pet miliona evra za "prvog brata" i bbiznismena Acu Đukanovića, što je otvorilo pitanje koje nadilazi sam sudski postupak – pitanje o poreklu tolikog novca i da li Specijalno državno tužilaštvo treba da reaguje.

Prema dostupnim informacijama, odbrana je ponudila milion evra u gotovini i nepokretnosti procenjene na preko četiri miliona evra, što je sud prihvatio kao dovoljnu garanciju da se okrivljeni brani sa slobode. Sud je, dakle, svoj posao formalno završio. Međutim, ono što upada u oči jeste – potpuni izostanak interesovanja nadležnih organa za poreklo tog novca. U svakoj uređenoj državi, ovakav slučaj bio bi automatski signal za finansijsku istragu.

Pet miliona evra nije "tehnički detalj" u postupku, već alarm koji bi morao da uključi sve mehanizme kontrole – od provere tokova novca do ispitivanja eventualnih zloupotreba i skrivenih poslovnih veza. Ali u Crnoj Gori – muk. Posebno je indikativno što je tužilaštvo u jednom trenutku smatralo da ni ovako visoko jemstvo nije dovoljno. Ipak, niko nije objasnio ono ključno: kako je ta imovina stečena i da li postoji osnova za sumnju u njeno poreklo.

Da li je moguće da institucije smatraju da je potpuno normalno da neko u kešu i nekretninama iznese preko pet miliona evra, a da to ne izazove ni minimum sumnje? Ili je, možda, problem u tome ko nudi jemstvo? Javnost godinama sluša priče o enormnom bogatstvu pojedinih biznismena povezanih sa vrhom bivšeg režima, ali kada se to bogatstvo konkretizuje kroz sudski postupak – institucije ostaju nijeme.

Upravo zato, ovaj slučaj predstavlja test: da li se zakon primenjuje jednako na sve ili postoje oni za koje pitanja ne važe. Jer, ako SDT ne vidi razlog da proveri poreklo više od pet miliona evra, onda se postavlja logično pitanje – šta bi uopšte bio razlog? Ukoliko ovakav presedan prođe bez reakcije, šalje se opasna poruka: da je dovoljno imati novac – bez obzira na to kako je stečen – da bi se obezbedila sloboda i izbegla ozbiljna kontrola države.