Ili pokajnik ili pokojnik

Predsednik Srbije, kao Homer Simpson, šeta Srbijom sa transparentom „Kraj je blizu“ i poziva ljude da se pokaju. On traži pokajanje za podršku studentima i opoziciji, upozoravajući na mogući smak sveta ukoliko se na lokalnim izborima smene trenutne vlasti.

Dok se građani podsmevaju njegovim referencama na kultne stripove, predsednik se nalazi na turneji u kojoj pokušava da spasi dvesta pedeset hiljada duša u deset opština, ističući da bi na vlast mogli doći talibani i Crveni Kmeri, koji bi slali decu da ubijaju po ulicama.

„Pokajte se pa vam neću ništa“, poručuje predsednik na režimskim kanalima, naglašavajući da neće kazniti one koji su pružali podršku opoziciji, ali traži odricanje od porodice i prijatelja u zamenu za podršku njegovom režimu.

Njegova nedolična kampanja se oslanja na prijetnje i ucjene, poručujući da posle glasanja nema kajanja. Ova situacija oslikava trenutnu političku klimu u Srbiji, gde se izborna demokratija gubi u izbornim manipulacijama i prevarama.

U svetu gde ni Homer Simpson nije pritisnuo pogrešno dugme u nuklearnoj elektrani, predsednik drži prst iznad dugmeta, svesno rizikujući sve ukoliko ne pobedi u svakom od deset mesta. Ova situacija naglašava krhkost demokratije i opasnost od daljnje političke degradacije.