Tender za aerodrome: CAAP traži nastavak

Američka kompanija koja je učestvovala na tenderu za Aerodrome Crne Gore, postupku koji je trajao više od sedam godina, danas je pozvala Vladu da njih proglasi pobjednicima tendera nakon što je korejska kompanija odustala.

Međutim, iza zahtjeva Corporación América Airports S.A. (CAAP) nalazi se mnogo ozbiljnije pravno i finansijsko pitanje: može li jedini preostali kvalifikovani ponuđač tužiti Crnu Goru ukoliko tender bude poništen – naročito u situaciji u kojoj Skupština o poništenju još nije odlučila, CAAP je u međuvremenu povećao ponudu, a Vlada već priprema novi Master plan, sopstvena ulaganja i poseban državni mehanizam za razvoj istih aerodroma?

Dokumentacija koju je analizirao VOP pokazuje da se država još 2019. snažno zaštitila: Ministarstvo je izričito zadržalo pravo da tender „obustavi, poništi, izmijeni ili produži […] u bilo kom momentu“, ponuđači su prihvatili da sami snose troškove učešća, a dokument sadrži i široko odricanje države od odgovornosti za te troškove. Ali postoji važna ograda – sama klauzula kaže da Ministarstvo takva prava ima samo „u mjeri u kojoj to dozvoljava Pravo Crne Gore“.

Zbog toga potencijalni spor CAAP-a ne bi morao biti zasnovan na tvrdnji da država nikada nije smjela da odustane od koncesije. Tenderska dokumentacija jasno pokazuje da jeste mogla.

Ključno pitanje bilo bi da li je konkretno poništenje zakonito, kojim je činjenicama obrazloženo i može li država faktički napustiti tender i krenuti u alternativni model razvoja prije nego što je Skupština, koja je nadležna da odluči, formalno poništila postupak.

Vlada predložila poništenje – Skupština još treba da odluči

Važna razlika koja se u javnosti često izgubila jeste da Vlada nije sama konačno poništila tender.

Na telefonskoj sjednici 23. jula Vlada je razmatrala Informaciju o koncesionom postupku i Predlog odluke o poništenju javnog oglasa za aerodrome Podgorica i Tivat.

Skupština je u ovom slučaju ključna jer je procijenjena vrijednost državne imovine koja je predmet koncesije 264,36 miliona eura. Vlada je još u aprilu, kada je predlagala da se koncesija dodijeli prvoplasiranom Incheonu, sama konstatovala da, prema Zakonu o državnoj imovini, o raspolaganju imovinom vrijednijom od 150 miliona eura, na predlog Vlade, odlučuje Skupština.

To znači da se između julske odluke Vlade da predloži poništenje i konačne odluke Skupštine otvorio prostor u kojem postupak formalno nije završen.

Upravo u tom prostoru CAAP sada traži da se postupak nastavi.

Korejci odustali, CAAP povećao ponudu

Vlada je u aprilu predložila da koncesiju dobije prvoplasirani Incheon Airport Consortium.

Tada je sama Vlada vrijednost budućeg aranžmana predstavila kao najmanje milijardu eura tokom 30 godina: 300 miliona eura investicione obaveze, oko 600 miliona eura procijenjenih prihoda države kroz varijabilnu naknadu i jednokratnu naknadu od 100 miliona eura.

Nakon što se korejski konzorcijum povukao iz postupka, CAAP je ostao jedini preostali kvalifikovani ponuđač.

Vlada se 23. jula opredijelila da Skupštini predloži poništenje tendera.

Međutim, CAAP tvrdi da je samo šest dana kasnije, 29. jula, zvanično dostavio poboljšanu ponudu: 101 milion eura jednokratne koncesione naknade i 35,21 odsto godišnjih bruto prihoda Aerodroma Crne Gore.

Prema tvrdnji kompanije, jednokratna naknada je tako postala čak nešto viša od Incheonove, dok je procenat varijabilne naknade izjednačen sa ponudom korejskog konzorcijuma.

To stvara novo pitanje koje Vlada mora da objasni:

Da li je nakon 29. jula ponovo razmatrala ponudu CAAP-a i da li i dalje postoje razlozi zbog kojih je samo nekoliko dana ranije Skupštini predložila poništenje postupka?

Sama činjenica da je CAAP povećao ponudu ne znači da Vlada mora da mu dodijeli koncesiju. Ali je veoma važna ukoliko je finansijska neprihvatljivost njegove ranije ponude bila jedan od ključnih razloga za izbor poništenja umjesto nastavka postupka.