Mladić, jedna priča: O refleksijama srpske stvarnosti

U komentaru Svetislava Basare, ističe se da je šutnja studenata povodom smrti pravosnažno osuđenog ratnog zločinca možda najbolji dokaz da eventualna pobjeda na izborima u Srbiji ne bi suštinski ništa promijenila. Procenat građana Srbije koji smatra da je Ratko Mladić junak koji je osvetio Kosovo srebreničkim pokoljem je zabrinjavajuće visok, iako je manji od onih koji su svjesni njegovih zločina, ali se boje javno to reći.

Basara naglašava da se građani Srbije rađaju i odrastaju unutar psihološkog mehura koji ih udaljava od realnosti, te da je srpska nacija formirana na temelju mitova, a ne postepenim razvojem kroz iskustva. On citira Kantovu "samoskrivljenu nezrelost" kao stanje u kojem se ljudi ne usuđuju koristiti sopstveni razum bez vođstva. U tom kontekstu, odgovornost za Srebrenicu ne leži samo na Mladiću, već i na kulturnim i političkim elitama koje su kreirale mutne filozofije i potpirivale histerije.

Autor ističe da su svi građani Srbije, u jednom dubljem shvatanju, saučesnici u srebreničkom masakru, što ne znači da su Srbi genocidni narod, već da nemaju snage da se oslobode duhovne bede i suoče sa svojom prošlošću. On kritikuje Miloševića kao pragmatičnog realpolitičara koji je manipulirao kolektivnim nesvesnim, a u isto vrijeme, poziva na preispitivanje budućnosti nakon petog oktobra kada se ukazala prilika za oslobadanje od prošlosti, koja je na kraju sprečena ubistvom Zorana Đinđića.

Basara zaključuje da kult Ratka Mladića nije nastao u vreme Miloševića, već za vreme "demokratske" vlade Vojislava Koštunice koja je nenasilnim putem stvorila kult ratnih zločinaca, petrifikovala prošlost i zatvorila perspektive budućnosti. Kraj priče o Mladiću biće objavljen u sledeći ponedeljak.