EU upozorava Srbiju na važnost sahrane Ratka Mladića za članstvo

Evropska unija upozorila je Srbiju da će način na koji će biti organizovana sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića predstavljati „veoma važan test“ za njen put ka članstvu u Uniji, dok su pojedine države članice poručile da bi državni pogreb ili zvanično obilježavanje Mladića bili neprihvatljivi.

Šefica EU za proširenje Marta Kos izjavila je danas u Dablinu da će povratak Mladićevih posmrtnih ostataka u Srbiju i način na koji će biti organizovana sahrana biti važni za ocjenu evropskog puta zemlje. „Dovođenje posmrtnih ostataka Ratka Mladića u Beograd biće veoma važan test“, rekla je Kos novinarima. Ona je dodala da se u Srbiji u ovom trenutku dešavaju brojne stvari koje bi mogle uticati na način na koji države članice procjenjuju zemlju.

Prema njenim riječima, način na koji Srbija bude postupala u vezi sa Mladićevom sahranom biće posmatran i u kontekstu usklađenosti Beograda sa spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, što je jedan od ključnih uslova za članstvo. Mladić je preminuo 27. avgusta, u 84. godini, u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu, gdje je služio kaznu doživotnog zatvora zbog zločina protiv čovječnosti povezanih sa genocidom u Srebrenici i opsadom Sarajeva. Njegovo tijelo vraćeno je u Srbiju u četvrtak državnim avionom. Kovčeg su nosili vojnici i bio je prekriven srpskom zastavom, što su prikazale televizijske stanice.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić prošle sedmice rekao je da će Mladić biti sahranjen uz državne počasti. Međutim, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić kasnije je izjavio da će porodica odlučiti o organizaciji sahrane, dok zvaničan plan do sada nije potvrđen. Prema pisanju srpskih medija, komemoracija bi mogla biti održana u subotu, a sahrana u ponedjeljak u jednom beogradskom predgrađu.

Irski ministar za evropska pitanja i odbranu T omas Birn poručio je da bi državni pogreb bio neprihvatljiv. „Razumijem da se državni pogreb zapravo ne održava, ali bi mogli postojati visoki zvaničnici vlade koji će odati počast tom čovjeku. To nije prihvatljivo“, rekao je Birn novinarima na marginama ministarskog sastanka u petak. Ministar spoljnih poslova Belgije Maksim Prevo ocijenio je da bi takav potez bio udaljavanje Srbije od temeljnih vrijednosti EU. „To je korak koji udaljava Srbiju od temeljnih vrijednosti EU – poštovanja ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i borbe protiv nekažnjivosti“, napisao je Prevot na društvenoj mreži X.

Rasprava o načinu obilježavanja Mladićeve smrti podigla se i na nivo šefova vlada. Hrvatski premijer Andrej Plenković ranije ove sedmice upozorio je Srbiju da bi odavanje najviših počasti osuđenom ratnom zločincu bilo „jednako samostalnom zalupanju vrata Evropskoj uniji“. Dvojica zvaničnika EU, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, kazali su za Euronews da su planovi u vezi sa sahranom izazvali zabrinutost u vrhu evropskih institucija u Briselu.

Buduće pristupanje zemalja Zapadnog Balkana EU smatra se strateškim prioritetom Unije. Diplomatski izvori naveli su da je među ministrima evropskih poslova, koji su se u petak okupili u Irskoj na neformalnom sastanku, preovladavao stav da bi državni pogreb za Mladića ili bilo kakvo njegovo obilježavanje od strane srpskih državnih zvaničnika bili potpuno neprihvatljivi i neizbježno oslabili podršku članica kandidaturi Srbije. „Svako ko čak razmišlja o otvaranju Klastera 3 dvaput će razmisliti“, rekao je jedan diplomata EU, takođe pod uslovom anonimnosti. „Čini se veoma malo vjerovatnim da bi iko sada želio da to pogura“.

Evropska komisija je ranije ovog ljeta pokušala da pokrene napredovanje Srbije kroz otvaranje pregovora o konkurentnosti i rastu, odnosno Klastera 3, ali je taj pokušaj zaustavljen nakon što su države članice izrazile zabrinutost zbog spornih reformi pravosuđa. Istovremeno, EU procjenjuje da je usklađenost Beograda sa Zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom Unije na 60 odsto, što je najniži nivo među zemljama kandidatima i drugim potencijalnim kandidatima za članstvo.

Za Brisel će zato odnos Srbije prema Mladićevoj sahrani biti posmatran ne samo kao pitanje unutrašnje politike i odnosa prema ratnoj prošlosti, već i kao dio šire procjene spremnosti zemlje da prihvati temeljne vrijednosti i političke stavove EU.