Šest ključnih izazova za nasljeđe Ursule fon der Lajen

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen suočava se s ključnim izazovima koji će oblikovati njeno nasljeđe do kraja mandata. Ovi izazovi uključuju oživljavanje evropske industrije, odbranu pravila EU, klimatsku krizu, jačanje bezbjednosti i podršku Ukrajini, kao i proširenje Evropske unije, prenosi Politiko.

Fon der Lajen ima još tri godine do završetka svog drugog petogodišnjeg mandata da učvrsti svoje nasljeđe, što neće biti nimalo lako. Kada je riječ o proširenju Unije i približavanju Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana članstvu, ona će morati pokazati da je pristupanje kredibilan proces, prije nego što kandidati izgube strpljenje i potraže savezništva negdje drugdje. Posljednja zemlja primljena u EU bila je Hrvatska 2013. godine.

Dosadašnji mandat Fon der Lajen obilježilo je upravljanje krizama, uključujući pandemiju kovida-19, rat u Ukrajini, skok cijena energije i sukobe u Gazi. U narednim godinama, izazovi će se vjerovatno nastaviti, s konkurencijom iz SAD-a i Kine, kao i predstojećim izborima u Francuskoj, Španiji, Italiji i Poljskoj koji bi mogli preoblikovati EU. U svom govoru o stanju EU, 16. septembra, izložiće svoj plan za preostale godine mandata.

Prvi izazov je zaustavljanje evropskog ekonomskog pada. Bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi naveo je da Evropa mora ulagati dodatnih 800 milijardi eura godišnje da bi povećala produktivnost i rast ili će zaostajati za SAD-om i Kinom. Fon der Lajen je obećala da će ovo upozorenje pretvoriti u industrijsku strategiju, ali se suočava s velikim preprekama, uključujući visoke cijene energije i fragmentirano tržište kapitala.

Drugi izazov je odbrana pravila EU, posebno u kontekstu odnosa s velikim tehnološkim kompanijama. Zakon o digitalnim tržištima i Zakon o digitalnim uslugama su u fazi sprovođenja, a kazne EU kompanijama kao što su Epl, Meta i Gugl već su izazvale napetosti s Vašingtonom.

Još jedan značajan izazov je sprovođenje Zelenog dogovora, koji je bio ključni projekat njenog prvog mandata. Usled jačanja desničarskih snaga širom EU i rasta nezadovoljstva zbog dodatnog opterećenja koje zeleni propisi donose, Fon der Lajen je sada primorana da preispita svoje politike.

Osim toga, odbrana Evrope i Ukrajine, izgradnja nezavisne odbrambene industrije i obezbjeđenje finansijske i vojne podrške Ukrajini takođe su među izazovima. Iako EU povećava izdvajanja za odbranu, članice često nisu saglasne o tome kako trošiti sredstva.

Kada je riječ o proširenju EU, politička podrška nije dovoljna. Zemlje kandidati moraju sprovesti teške reforme u oblasti vladavine prava i korupcije kako bi postale članice, dok članice EU brinu o troškovima proširenja i budućim potrebama za finansiranjem.

Na kraju, sposobnost Fon der Lajen da se nosi s ovim izazovima zavisiće od budućeg budžeta EU, koji bi trebao stupiti na snagu 1. januara 2028. godine. Dogovor o budžetu mora biti postignut ranije, posebno s obzirom na predstojeće izbore u velikim članicama EU.