Geopolitička situacija oko Irana i trgovine

Situacija se raščišćava. Rusija i Kina neće braniti Iran, one imaju sopstvenu transportnu i sirovinsku alternativu. Zapad se, zajedno sa Azijom, približava savezničkoj navali na Teheran. Ako do nje dođe, Crna Gora će tu biti u velikoj zavjetrini, ali će svakako pružati bar humanitarnu i medicinsku pomoć. Iran ide ka auto-eutanaziji. Njegova politička fikcija da uništi Izrael, da pobijedi „satansku“ Ameriku, da restaurira imperiju iz perioda liberalnih Abasida i originalnog šiizma Safavida, da nametne novu homeinijevsku šiitsku ideologiju teokratije, da potčini Arape, i da atomskom bombom ucijeni cio svijet - primiče se kraju.

Da li se iz daljine čuje tutnjava? Ko je burevjesnik? Dok čitamo ovaj tekst, kineski i drugi špijunski brodovi iz baza u Džibutiju na istočnoj afričkoj obali beleže trgovački promet kroz Crveno more ka Sueckom kanalu i procenjuju rizik od obustave trgovine. A Indija lansira plan da u Bengalskom zalivu, na svom ostrvu Veliki Nikobar, blizu Indonezije i Malezije, izgradi novu svetsku trgovačku luku, jaču od Singapura. To bi bilo novo čudo koje bi bilo završeno do 2047. godine i koštalo bi navodno ne više od 11 milijardi dolara.

Džibuti je tačno na rogu istočne Afrike, nasuprot jemenske teritorije koja je na zapadnom rogu Saudijskog poluostrva na Crvenom moru, koju kontrolišu Huti. I odande gađaju brodove na ulaz-izlazu iz Crvenog mora. A tamo ne kontrolišu ovaj prolaz samo Huti, već to čine na suprotnoj strani od jemenske u Džibutiju sa svojim bazama i Amerikanci, Japanci, Italijani, Francuzi, Saudijci i drugi. Oni su tu da ne dozvole jemenskim Hutima da u ime Irana izazovu svetsku ekonomsku katastrofu.

U ovom trenutku Iran već mesecima maltretira svet sa blokadom Ormuskog tesnaca, odupirući se odlukama UN i američkom zahtevu imamima da se okanu nuklearne bombe i uništenja Izraela. A teheranski saveznici, Huti na Bab el Mandebu, na ulazu u Crveno more, sada već gotovo dnevno prete da unesreće svet izbacivanjem i Sueckog kanala sa transportne mape. Amerika, Afrika, Azija, Evropa, Izrael, Egipat i arapske zalivske države su u nedozvoljenoj milosti persijskih mula.

Oba tesnaca, i Ormuski i Bab el Mandeb, oko 40 kilometara su široki i strateški su teško odbranjivi samo avionima i ratnim brodovima od bombardovanja šiita sa planinskog kopna, kako u Iranu, tako i u Jemenu. Teško je poverovati da će rastući broj država odobriti Teheranu da u nedogled muči svetski ekonomski standard. Kako bi tek bilo da se imamima dozvoli da stignu do atomske bombe, ako već i sada, i bez nje, idu na ratno samoubistvo?

Indija hoće da učestvuje u zaradi na pomorskoj trgovini koja ide kroz Malajski tesnac i želi slobodnu plovidbu u Persijskom zalivu i kroz Crveno more. Njen projekat o osnivanju novog grada i pretovarne luke na Velikom Nikobaru, kao delu lanca Andanamskih Nikobarskih Ostrva zavisi od slobodne plovidbe kroz Suec i Ormuz. A Malajski tesnac je drugi po značaju morski prolaz za naftu i gas posle Ormuza.

Indija se suočava s problemima zbog iranske blokade koja direktno pogađa njenu ekonomiju. Kroz ovaj tesnac stiže u Indiju oko 40-50 odsto sirove nafte i tečnog gasa. Otuda, neće Nju Delhi dugo izdržati da ne okrene cevi na Teheran. Tim više što kroz Adenski zaliv, Bab el Mandeb, ide glavnina indijskog izvoza u Evropu – farmacije, tekstil, hemikalije, vozila i inženjerski proizvodi.

Indija je za sada zauzela neutralan vojni stav oko Ormuske i Suecke krize, ali ističe da je branilac slobodne plovidbe. Teheran je u dva navrata gađao indijske brodove u Persijskom zalivu i ubio nekoliko članova posada. Indija kod Bab el Mandeba drži razarače i fregate, ali za sada ne puca.

Kina bježi na Arktik da preko sjeverne kape zaobiće južnu muku na Indijskom okeanu. Sebe je veselo nazvala „Bliskom arktičkom državom“. Naravno, Kina nije samostalna arktička država i zato se u sjevernu avanturu upušta zajedno sa Rusijom i evropskim arktičkim državama – poput Norveške. Uči. Otopljavanje Arktika joj to omogućava, i možda će kineski dolazak biti jednog dana intenzivan, ali je za Peking sve to još rano.