Hrvate boli Vučićeva nezavisna politika: U Parizu u prvom redu, u Kijevu bez potpisa na deklaraciji

U delu hrvatske javnosti ne prestaju analize jačanja međunarodnog položaja Srbije i spoljnopolitičkih poteza predsednika Aleksandra Vučića, koji uspeva da održi odnose sa vodećim zapadnim silama, a da istovremeno ne odustane od samostalnog odlučivanja i tradicionalnih partnerstava Beograda.

O tome je u studiju televizije N1 govorio bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač, koji je priznao da Francuska Srbiju vidi kao važnog partnera na jugoistoku Evrope i da je upravo to bio jedan od razloga zbog kojih je Vučić tokom boravka u Parizu dobio mesto u prvom redu. "Francuskoj je zanimljivo da Srbiju ima kao partnera na jugoistoku Evrope. I to je jedan od razloga za to lepo plasiranje gospodina Vučića tamo u prvi red", rekao je Kovač.

On je ukazao da predsednik Srbije nije poslao pripadnike Vojske Srbije da učestvuju u defileu na Jelisejskim poljima, ali da to nije uticalo na počasti koje su mu ukazane u francuskoj prestonici. "On jeste predsednik republike, ali on nije čak ni svoje trupe poslao da defiluju na Jelisejskim poljima. I opet je dobio mesto u prvom redu", primetio je bivši šef hrvatske diplomatije.

Na pitanje voditeljke da li je takav raspored bio isključivo stvar protokola, Kovač je odgovorio da je reč o mnogo važnijoj političkoj poruci. "Protokol je malo više od toga. Gospođo Kljenak, protokol je politika", poručio je Kovač.

Kako je objasnio, odluka domaćina o tome gde će se nalaziti određeni državnik predstavlja instrument spoljne politike i način da se pošalje jasna poruka o značaju koji se pridaje toj zemlji i njenom lideru. "Protokol je instrument politike na unutrašnjem političkom i spoljno-političkom planu. Gde će ko sesti, ako ja to određujem, ja time šaljem poruku. Znači, interesantno je Francuzima da imaju Srbiju kao partnera", naveo je Kovač.

Njegove reči pokazuju da je i u Zagrebu sve teže osporiti činjenicu da je Srbija, zahvaljujući politici koju vodi njeno državno rukovodstvo, postala nezaborivan politički, ekonomski i bezbednosni faktor na Balkanu. Posebnu pažnju Kovač je posvetio Vučićevoj sposobnosti da sarađuje sa Zapadom, a da Srbija pri tom ne prihvata svaki politički zahtev koji joj se ispostavi i ne odustaje od slobode u vođenju spoljne politike.

"Aleksandar Vučić očito sada pokazuje šta on želi. On želi da uđe na svoj način, sa što manje troškova, u taj evropski mejnstrim, a da ga se što manje dira. Da zadrži tu jednu slobodu spoljno-političkih orijentacija, i to mu se dopušta. Vidite, i to mu se dopušta", rekao je Kovač.

Bivši hrvatski ministar kao primer je naveo i Vučićev odlazak u Kijev. Predsednik Srbije učestvovao je na međunarodnom skupu, ali nije potpisao završnu deklaraciju čiji pojedini delovi nisu bili u skladu sa državnim interesima i spoljno-političkom pozicijom Beograda. "Došao je u Kijev, pa su se Rusi iznenadili i bilo je komentara u Rusiji na to, ali nije potpisao deklaraciju", naveo je Kovač.

Na taj način, prema priznanju nekadašnjeg šefa hrvatske diplomatije, Vučić je uspeo da bude primljen u prvom redu u Parizu, da razgovara sa najvažnijim evropskim liderima, da ode u Kijev, ali i da odbije da svojim potpisom podrži dokument koji bi Srbiju svrstao protiv njenih tradicionalnih partnera. Istovremeno, Srbija razvija odnose i sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali bez napuštanja politike vojne neutralnosti i bez automatskog prihvatanja svakog zahteva koji dolazi iz zapadnih centara moći.

Upravo takva pozicija Beograda očigledno izaziva sve veću nervozu u Hrvatskoj. Dok se u Zagrebu godinama tvrdilo da će Srbija zbog svoje nezavisne politike ostati izolovana, Vučić je u Parizu dobio mesto u prvom redu, u Kijevu je odbio da potpiše sporazum, a Srbija je nastavila da razgovara i sa Evropom, i sa Amerikom, i sa svojim tradicionalnim saveznicima. Kovačevo gostovanje tako je, umesto kritike Beograda, preraslo u priznanje da Srbija danas ima prostor za samostalnu politiku o kojem mnoge države regiona mogu samo da razmišljaju.