Studentski pokret u Srbiji

Uprkos umoru i izazovima, studentski pokret u Srbiji ne posustaje i predstavlja ozbiljnu pretnju po vlast Aleksandra Vučića. Njemački list Berliner cajtung razgovarao je s dvojicom učesnika ovog pokreta, Milanom (25) i Nenadom (22), o njihovim iskustvima.

Milan, član grupe za medije i komunikaciju, prisjeća se incidenta iz marta prošle godine kada je bio među ljudima pogođenim zvučnim oružjem. „Čuo sam samo jak zvuk, poput aviona u niskom letu. Taj događaj mi je pokazao da u našoj zemlji postoje dva načelna držanja“, ističe Milan. Ovaj pokret, kako piše Berliner cajtung, doprinosi očuvanju zamaha i nakon skoro dvije godine.

Protesti su krenuli nakon smrtonosnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, koji su studenti povezali sa korupcijom i nedostatkom odgovornosti. Poslednji protest, krajem maja, okupio je blizu dvesta hiljada ljudi u Beogradu, što je bio „signal upozorenja“ za predsjednika Vučića, prema politikološkinji Marini Vulović.

„Pokret je pokazao da može da mobiliše velike mase nezadovoljnih građana protiv režima, uprkos preprekama poput prekida železničkih veza na dan protesta“, dodaje Vulović. Nenad, koji je učestvovao u organizaciji protesta, smatra da vlast strahuje od njih, zbog čega ne dozvoljava nove izbore. „Sada se plaše nas“, naglašava.

Međutim, studenti plaćaju visoku cijenu. „Hapšenja su naša svakodnevnica, a obaveze na fakultetima ne čekaju“, kaže Milan. Oni ističu kako i dalje moraju da studiraju, rade i vode privatni život, što postaje iscrpljujuće.

Iako uživaju podršku profesora i porodica, postoje i izuzeci, kao što je Nenadova baka koja ne vjeruje u promjene. Prema Berliner cajtungu, Vučić i dalje uživa visoku popularnost u zvaničnim anketama, dok studenti kritikuju korupciju i suzbijenu raznolikost medija.

Vulović tvrdi da je studentski pokret ideološki vrlo heterogen, što omogućava mobilizaciju što većeg broja ljudi. Milan dodaje da je naučio da sarađuje s ljudima različitih političkih stavova. „Draže mi je da se borim u svojim dvadesetim godinama i da onda do kraja života živim u boljoj zemlji“, zaključuje.