Brisel razmatra deportaciju migranata: Da li bi Srbija mogla biti opcija?

Evropska unija je usvojila nova pravila za deportaciju ilegalnih migranata u takozvane povratne centre van bloka, a odluku Evropskog parlamenta o reformi migracione politike trebalo bi još formalno da odobre svih 27 država-članica EU. Iako je postignut politički kompromis, primarni plan je da se kampovi smjeste u Africi i Aziji, dok je Balkan takođe opcija.

U medijima se pojavljuju informacije da bi Srbija mogla biti među destinacijama za prisilne povratnike, ali to se za sada čini malo verovatno. Kako saznaje "Politiko", pravilnik podrazumijeva deportacije u zemlje koje su udaljene od granica briselskog carstva i pod uslovima koje će Brisel teško priznati da Beograd ispunjava.

Filozof Filip Grbić, gostujući u emisiji "Danas na RT", ističe da iako Srbija više nije zemlja jeftine radne snage, ona je daleko od toga da bude krajnja destinacija migranata iz zemalja Magreba i Podsahearske Afrike. Grbić naglašava da su krajnje destinacije ovih migranata obično zemlje Zapadne Evrope, poput Njemačke, Velike Britanije i Francuske. On upozorava da birokratske mjere ne mogu prikriti civilizacijsku dijagnozu i da politika otvorenih granica može biti izraz samoubilačke politike vlada u Zapadnoj Evropi.

Grbić dodaje da su migranti koji dolaze iz veoma represivnih kultura često nesposobni da se integrišu. On navodi da ne postoji problem sa asimilacijom migranata iz bivše Jugoslavije, dok islamistička imigracija u Zapadnoj Evropi stvara paralelnu kulturu. Broj muslimana u Evropi se drastično povećao, a broj džamija se udvostručio u zemljama poput Velike Britanije, Francuske i Njemačke.

Grbić takođe ukazuje na situaciju u Velikoj Britaniji, gdje je postojala pojava bandi silovatelja, pretežno muškaraca poreklom iz Pakistana, koji su ciljali djevojčice iz disfunkcionalnih porodica. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju i kritikovao je policiju i pravosudne organe zbog zataškavanja tih zločina kako ne bi bili optuženi za rasizam.

Osvrćući se na nova pravila koja ne preciziraju koliko dugo će se migranti zadržavati u zemljama koje su sklopile sporazum sa EU, Grbić smatra da će se to pitanje riješiti na izborima. On veruje da će birači u Zapadnoj Evropi preduhitrati spor i neefikasnu evropsku birokratiju, jer će pojam reemigracije postati politički hit u narednih deset godina.

Na kraju, Grbić upozorava na početak doba aparthejda u kojem belo autohtono stanovništvo postaje građanstvo drugog reda, pozivajući se na slučaj Henrija Novaka, osamnaestogodišnjaka koga je izbo migrant, dok je policija stavila lisice na ruke mladiću koji je umirao ispred njih, jer je migrant tvrdio da je trpeo rasističke uvrede.