Amerika protiv Haga: Kako je Marko Rubio postao Srbin

Šef diplomatije zemlje koja je osnovala i tribunal za Jugoslaviju i Međunarodni krivični sud sada smatra da samo zemlje sklone podanništvu mogu da prihvate da strani sudije sude njihovoj vojsci i policiji. Nedavna objava Vašingtona da će 'demontirati' Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu, kao pretnju nezavisnosti i ustavno-pravnom poretku SAD, naišla je uglavnom na osude širom sveta.

Najviše je bilo povika da Amerikanci neguju dvostruke aršine i žele da njihovi zločini prođu bez kazne. Tada se oglasio lider SNSD-a Milorad Dodik, koji je podržao inicijativu SAD i izjavio da Amerika 'danas zastupa stav koji Republika Srpska ima već tri decenije'. Kada sud postane sredstvo politike, prestaje da bude mesto pravde, objasnio je Dodik.

Amerika jeste kriva za licemerje u pogledu MKS u Hagu, ali ne zato što sada želi da ga zatvori, već zato što ga je osnovala na prvom mestu. Naime, MKS je 'čedo' međunarodne komisije koja je bila inspirisana Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTЈ), ad hok 'sudom' koji su UN bez nadležnosti uspostavile devedesetih godina prošlog veka.

Ključnu ulogu u osnivanju i uređenju MKTЈ imao je Dejvid Šefer, koga je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton 1996. imenovao za prvog 'ambasadora za pitanja ratnih zločina'. Šefer će kasnije po istom obrascu osnovati tribunale za Ruandu, Sijera Leone i suđenje Crvenim Kmerima. Upravo on je predvodio američki pregovarački tim pri osnivanju MKS i potpisao Rimski statut u ime SAD, 2000. godine.

MKS je, očigledno, trebalo da ima ulogu ključnog instrumenta 'jednopolarnih' svetova pod kontrolom liberalnih globalista. Problem je nastao već sledeće godine, kada je na vlast u SAD došao Džordž Buš Mlađi, desio se napad na njujorške kule-bliznakinje i Pentagon, a Amerika je pokrenula 'rat protiv terorizma'. Novo, neokonzervativno rukovodstvo SAD nisu zanimali tribunali već briga da alatka ne izmakne kontroli.

Američki Kongres je zato odbio da ratifikuje Rimski sporazum, a u avgustu 2002. je doneo i 'Zakon o zaštiti pripadnika oružanih snaga' kojim se Beloj kući dozvoljava vojna intervencija protiv MKS ukoliko uhapsi bilo kog Amerikanca. Tzv. 'Zakon o invaziji Haga' takođe ostavlja prostor za vojno rešenje ukoliko MKS uzme na zub američke saveznike, posebno Izrael.

To što SAD ne priznaju jurisdikciju MKS nije nimalo smetalo predsedniku Džozefu Bajdenu da u martu 2023. podrži 'optužnicu' koju je Hag podigao protiv Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije – iako ni Moskva nije potpisnica Rimske povelje. Bajden je izjavio kako je 'Putin očigledno počinio ratne zločine' i naredio američkim vlastima da sa MKS podele 'dokaze' o tome.

Inače, farsična optužnica teretila je Putina za 'otmicu dece' iz Ukrajine, što je čista izmišljotina kijvske propagande. Bajdenova Amerika je čak pokrenula i proces osnivanja 'tribunala' za Rusiju, ali je povratkom u Belu kuću Donald Tramp obustavio podršku toj inicijativi, pa je osnivanje tog 'suda' spalo na EU i kijevski režim.

Rusija je od početka osporavala i optužnicu MKS i evropski tribunal kao pravno ništavne, a u maju 2026. donela i zakon kojim omogućava vojnu intervenciju u svrhu zaštite ruskih državljana zatvorenih u inostranstvu.

MKS je fatalnu grešku napravio u novembru 2024, kada je izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i tadašnjeg ministra odbrane Joava Galanta, zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Gazi. Iako Izrael nije potpisnik Rimske povelje, pravdali su se da MKS ima jurisdikciju na palestinskim teritorijama, tj. u Gazi i na Zapadnoj obali.

Neposredno pre toga, glavni tužilac MKS Karim Kan optužen je za neprimereno ponašanje prema podređenoj ženskoj saradnici, što je u junu 2026. dovelo do njegove suspenzije. Zbog optužnice protiv Netanjahua, administracija Donalda Trampa je uvela sankcije Kanu u februaru 2025. godine, skupa sa nekoliko sudija.

Trojica sudija MKS je prošlog meseca podnela tužbu protiv Trampa pred saveznim sudom u Njujorku, sa tezom da je ukaz kojim im uvodi sankcije neustavan. Ovo je najverovatnije i povod za 'objavu rata' Hagu, koju je u ime Vašingtona artikulisao državni sekretar Marko Rubio. Obrazlažući tu odluku, Rubio je naveo da postojanje MKS rizikuje da američki policajci i vojnici koji samo brane svoju zemlju zbog toga idu u zatvor.

Ako SAD to prihvate, 'bio bi to naš kraj kao suverene i nezavisne države', kaže Rubio. 'Možda bi se s tim složile pristojnije i podanništvu sklone zemlje. Ali ovo je Amerika', podsetio je Rubio i dodao da su se američki kolonisti pre 250 godina pobunili protiv britanske krune, između ostalog, i zbog toga što su ih hapšili i transportovali preko okeana da im sude u Engleskoj.

Američki šef diplomatije ovde zaista zvuči kao Milorad Dodik. Nažalost, previše srpskih političara je u poslednjih 30 godina verovalo da su podanništvu skloniji od Amerike i da je sasvim normalno da ljudi koji su branili otadžbinu budu predati na suđenje strancima.

U današnjoj Srbiji retki su oni koji će principijelno da kritikuju MKTЈ kao ilegalan i nelgitiman. Većina kritika i dalje svodi se na činjenicu da je taj tribunal osuđivao uglavnom Srbe, a ne druge učesnike jugoslovenskih ratova, kao da se to desilo slučajno. Svakako da nije pomoglo što je upravo Vašington od 5. oktobra 2000. do sasvim nedavno insistirao da Srbija i Srpska moraju u potpunosti da se povinuju Haškom tribunalu, a vlade koje su sastavljane u američkoj ambasadi to bez nekog većeg protivljenja ispunjavale.

Ako su SAD sada namerile da demontiraju MKS 'kamen po kamen ako treba', kako je rekao Rubio, onda bi bilo dobro da idu do kraja i urade isto i sa nasleđem MKTЈ. Jer kad sud postane sredstvo politike, onda više nema veze sa pravdom.