Pukotine na videlu: Šta je otkrio samit NATO u Ankari?

Ovogodišnji NATO samit u Ankari započeo je u senci tekućih trzavica u transatlantskim odnosima, čija fasada jedinstva ostaje narušena uprkos onome što su neki protumačili kao promjenu stava američkog predsjednika Donalda Trampa po pitanju naoružavanja Ukrajine i vršenja pritiska na Rusiju.

Dok je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen došla na samit hvaleći se kako će zemlje Evropske unije potrošiti 800 milijardi evra na naoružanje do 2030. godine, Tramp, koji je samit započeo prijetnjama EU o povlačenju američkih trupa, a sa njim i generalni sekretar Alijanse Mark Rute, ostaju nepokolebljivi u zahtjevima da sve članice NATO-a podignu potrošnju na odbranu na pet odsto BDP-a.

Tramp je iskoristio trenutni NATO samit da objavi da je primirje sa Iranom gotovo, pošto su američke snage sproveli seriju udara na iranske mete usled navodnih napada na tri tankera u Ormuskom moreuzu. U isto vrijeme, američki predsjednik je sugerisao u izjavi za "Aksios" da je spreman da proda avione F-35 Turskoj nakon višegodišnjeg zastoja, ali i usled rastućih tenzija na relaciji Tel Aviva i Ankare.

Američki predsjednik je u Ankari ponovio da bi Sjedinjene Države trebalo da kontroliraju Grenland, istakavši na početku samita da je upravo pitanje danskog ostrva, kako je rekao, pokvarilo njegov odnos sa NATO-om. Sa druge strane, danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da se stav Kopenhagena po ovom pitanju nije promijenio i da je Danska, po potrebi, spremna da se vojno brani.

Sociolog i novinar Slobodan Reljić i pravnik i narodni poslanik Branko Pavlović su u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan istakli da je na sceni neprestano opadanje moći NATO-a godina unazad i da su zemlje članice suočene sa besmislenošću te organizacije, a da ne mogu i ne žele da odgovore na zahtjeve SAD da izdvajaju pet odsto BDP-a za njeno finansiranje.

Dok na ovogodišnjem samitu nije došlo do novih napora da se Ukrajina uvede u Alijansu, američki predsjednik je rekao da će Kijevu dati licencu za proizvodnju raketa "patriot" na sopstvenoj teritoriji. U isto vrijeme, Tramp je izjavio da sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom razgovara više nego sa Vladimirom Zelenskim i da je novi razgovor dvojice lidera planiran za večeras.

Pravnik i narodni poslanik Branko Pavlović je rekao da, kada govorimo o NATO paktu danas, imamo jedan globalni pad zbog rasta drugih sila, koje, pre svega, predvode Rusija i Kina, i da to dalje produbljuje i unutrašnje pukotine. On je ukazao da je drugi nivo odnos Amerike i zemalja NATO-a, odnosno Evrope i Kanade, a kao treći su problemi samih evropskih članica NATO-a.

„U okviru toga, tu nema spasa, nema izlazne varijante u kojoj bi NATO pakt, kao ni Amerika, mogli da se vrate na onu ulogu hegemon, kakvi su bili do devedesetih godina. To je prosto nemoguće, ali ne znači da oni neće pokušavati da to postignu, i u tom smislu su opasni, jer to kod njih budi potrebu za povećanom agresivnošću. Možemo očekivati da će sigurno zadržati taj stav da oni i dalje ‘dele lekcije’ celom svetu, iako to više nema nikakvog značaja“, rekao je Branko Pavlović.

On je rekao da je nemoguće i neodrživo da izdvajaju pet odsto BDP-a za NATO i da to zapravo za njih znači zaduživanje. „Sve države, osim Nemačke, su prezadužene i imaju dug veći od 100 odsto. Sa tekućim budžetskim deficitima, znači da bi praktično svi išli u bankrot. Nemačka i donekle Francuska forsiraju da se ta izdvajanja povećaju, jer računaju da bi njihovi vojno-industrijski kompleksi dobili pare i da bi kroz to izbegli recesiju“, objasnio je Branko Pavlović.

On je rekao da na kraju to dođe do Španije, koja kaže da će u nekom trenutku stići do izdvajanja od dva odsto, ali da preko toga uopšte neće da ide, jer je to besmisleno. „Tu kreću potpune pukotine, a unutar tih država ‘narastaju’ snage koje zagovaraju saradnju sa Rusijom i ne mogu da veruju šta oni rade i gde takvo ponašanje vodi. Te političke grupacije su trenutno najpopularnije u državama članicama NATO-a“, istakao je Pavlović.

Sociolog i novinar Slobodan Reljić je ukazao da je na sceni neprestano opadanje moći NATO-a. „Oni su od devedesetih godina suočeni sa besmislenošću te organizacije. Moć im opada, a oni stalno pokušavaju da to ‘zakrpe’. To je sve teže, 32 države, potpuno različiti interesi, a sukobi u Iranu i Ukrajini su pokazali potpuno nove načine ratovanja, gde to njihovo oružje postaje neupotrebljivo, u smislu u kojem je bilo ranije. Sve stvari se menjaju, a tako veliki birokratski mehanizmi ne mogu da se prilagođavaju tome“, rekao je Reljić.

On je ukazao da su na Samitu u Ankari doneti neki zaključci, kojih se, kako je rekao, za 15 dana niko neće sećati i dodao da to zapravo govori o padu značaja NATO saveza. „Dolazi im glavni igrač, koji i dalje hoće da im otme Grenland. To sve više ne izgleda kao normalan vojni savez“, poručio je Reljić.

Komentarišući izjavu američkog predsjednika o Iranu, Branko Pavlović je rekao da je Tramp zapravo ljut što Teheran poštuje memorandum, jer u njemu piše da će Iran i Oman biti zaduženi za transport Ormuskim moreuzom, obaveštavajući i druge države Persijskog zaliva i oni to i rade. „Tramp sa članicama NATO-a želi nekako da to poništi i zato nagovaraju neke brodove da prođu bez dogovora sa iranskim vlastima, da bi sporazum propao. Takvo ponašanje je poslednji stadijum ‘prelamanja’ nekakvih činjenica na najvišem nivou, od jedne megasile kakva je Amerika i to je neverovatno. Kao da ima nekakvog drugog rešenja, osim razgovora. Jer, da ga ima, nikakav memorandum ne bi ni bio potpisan“, objasnio je Pavlović.

Slobodan Reljić je ukazao da je Amerika izgubila rat u Iranu i istakao da se već sada „vidi da je taj poraz veći od onog koji je pretrpjela u Vijetnamu“.