Kada je drugačije mišljenje postalo razlog za zatvorenu granicu

Odnošci Crne Gore i Srbije u prethodnoj deceniji nisu bili opterećeni samo političkim razmimoilaženjima i diplomatskim tenzijama. Jedno od najvidljivijih obeležja tog perioda postala je praksa zabrane ulaska državljanima Srbije, među kojima su se našli istaknuti intelektualci, univerzitetski profesori, umetnici, diplomate i sveštenici.

Zbog toga se sve češće postavljalo pitanje da li su bezbednosne procene bile isključivo profesionalne ili su u pojedinim slučajevima predstavljale instrument političkog obračuna. Najveću pažnju javnosti izazvale su odluke donete 2018. godine, kada je ulazak u Crnu Goru zabranjen akademiku Matiji Bećkoviću, istoričarima Čedomiru Antiću i Aleksandru Rakoviću, kao i profesoru Dejanu Miroviću. Njihov dolazak bio je najavljen povodom kulturne manifestacije, ali su na graničnom prelazu obavešteni da im nije dozvoljen ulazak u zemlju.

Taj slučaj otvorio je brojne polemike, jer su mnogi ocenili da je reč o presedanu u kojem su intelektualci postali predmet bezbednosnih procena zbog svojih javnih stavova. Bez obzira na politička tumačenja, ostaje činjenica da su ovakve odluke ostavile dubok trag u odnosima dve države i izazvale oštre reakcije akademske i šire javnosti.

Mekanizam zabrana nije se, međutim, zadržao samo na profesorima i istoričarima. Među onima kojima je bio onemogućen ulazak našao se i kantautor Vlado Georgiev, dok je kasnije ambasador Srbije Vladimir Božović proglašen personom non grata. Dugogodišnje administrativne i sudske procedure kroz koje je prolazio protojerej-stavrofor Veljko Džomić takođe su često navođene kao primer odnosa tadašnjih vlasti prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Sve se to dešavalo u vreme dubokih političkih podela u Crnoj Gori, koje su svoj vrhunac dostigle usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti. Masovne litije koje su usledile pokazale su da je veliki deo građana odlučio da na političke odluke odgovori mirnim i dostojanstvenim protestom, dok je podrška koja je stizala iz Srbije dodatno potvrdila snažne duhovne i istorijske veze dva naroda.

I nakon političkih promena u avgustu 2020. godine, u javnosti su se povremeno pojavljivale informacije o postojanju spiskova lica kojima je ograničen ulazak u Crnu Goru, među kojima je i Dragan J. Vučićević. To je pokrenulo pitanje da li su pojedini mehanizmi uspostavljeni u prethodnom periodu u potpunosti ukinuti ili su nastavili da funkcionišu bez dovoljne javne kontrole.

Bez obzira na to ko se nalazi na vlasti, svaka odluka kojom se nekom licu zabranjuje ulazak u državu mora biti zasnovana na jasnim, proverljivim i zakonski utemeljenim razlozima. U suprotnom, ovakve mere neminovno dobijaju političku težinu i ostavljaju utisak da se institucije koriste kao sredstvo za obračun sa neistomišljenicima.

Crna Gora i Srbija upućene su jedna na drugu istorijom, kulturom, porodičnim vezama i zajedničkim interesima. Zbog toga svako podizanje administrativnih barijera i političkih zidova nosi posledice koje daleko prevazilaze pojedinačne slučajeve.

Upravo zato je pitanje zabrana ulaska više od administrativne procedure – ono predstavlja test snage institucija, vladavine prava i spremnosti da se političke razlike rešavaju dijalogom, a ne restrikcijama.