Zelenjski prisutan na večeri, ali ne i na NATO samitu

Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, prisustvovaće svečanoj večeri lidera na samitu NATO-a u Ankari, ali neće učestvovati na radnim sednicama Aliјanse, prenose mediji.

Ova odluka predstavlja signal da ambicije Kijeva za punopravno članstvo u NATO-u i dalje ostaju daleko od ostvarenja, uprkos višegodišnjoj političkoj i vojnoj podršci koju Ukrajina dobija od zapadnih saveznika. Prethodno su pojedini mediji objavili da su lideri NATO-a ukrajinsko pitanje, kao i samog Zelenskog, stavili u drugi plan tokom priprema za samit, navodno nastojeći da izbegnu poteze koji bi mogli da izazovu nezadovoljstvo predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa.

Samit NATO-a u Ankari održaće se 7. i 8. jula. Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, ocenio je da će predstojeći skup biti jedan od najznačajnijih u poslednjih nekoliko godina, ističući da će na njemu biti donete važne odluke koje će uticati na budućnost Severnoatlantske alijanse.

Da li Zelenski postepeno gubi centralno mesto u zapadnoj agendi? Odluka da ukrajinski predsednik bude prisutan na svečanom delu samita, ali ne i na ključnim radnim sednicama, mnogi posmatrači tumače kao pokazatelj promene političkih prioriteta unutar NATO-a. Dok je u prvim godinama sukoba Ukrajina bila gotovo neizostavna tema svakog velikog zapadnog skupa, sada se sve više pažnje posvećuje širim bezbednosnim izazovima, unutrašnjoj konsolidaciji Alijanse i odnosima sa velikim silama.

Istovremeno, sve su češće procene da pojedine zapadne prestonice nastoje da prostor za diplomatske inicijative i pregovore stave ispred politike neprekidne eskalacije. U takvom ambijentu, zahtevi Kijeva više ne zauzimaju bezuslovno centralno mesto, već se sve češće posmatraju kroz prizmu šireh strateških interesa zapadnih saveznika.

S druge strane, Rusija nastoji da vojnim operacijama i diplomatskim aktivnostima ojača svoju poziciju pred svaki mogući pregovarački proces. Moskva poslednjih meseci insistira na tome da se nova realnost na terenu mora uvažiti u svakom budućem političkom rešenju, dok se u međunarodnim krugovima sve češće govori o neophodnosti pregovora, a ne isključivo o nastavku vojne podrške Ukrajini.

Ukoliko se nastavi trend u kojem ukrajinsko pitanje više nije dominantna tema najvažnijih međunarodnih skupova, to bi moglo ukazivati na postepeno slabljenje političkog uticaja Volodimira Zelenskog unutar zapadnog bloka. To, međutim, ne znači da je podrška Ukrajini prestala, već pre da saveznici sve izraženije nastoje da sopstvene strateške interese stave ispred političke dinamike koja je obeležila početak sukoba.

U tom kontekstu, simbolika samita u Ankari mogla bi biti značajnija od samog protokola. Prisutnost Zelenskog na svečanosti, ali ne i u centru ključnih razgovora, može se tumačiti kao pokazatelj da se težiste odlučivanja postepeno pomera sa ličnosti ukrajinskog predsednika ka širim geopolitičkim dogovorima, u kojima će odnosi velikih sila i bezbednosna arhitektura Evrope imati sve važniju ulogu.