Protesti u Istanbulu: NATO optužen za raspad Jugoslavije

Dok u Turskoj traje dvodnevni samit NATO-a, u Istanbulu su organizovani protesti protiv ove vojne alijanse. Demonstranti su optužili NATO za brojna ratna dešavanja, vojne intervencije i destabilizaciju različitih delova sveta, dok je sa skupa poručeno da Alijansa snosi odgovornost za raspad Jugoslavije i posledice koje su usledile nakon ratova na Balkanu.

Na protestu su se mogli videti slogani poput „Ubica NATO“ i poruke protiv „američkog imperijalizma“, kao i zahtevi za zatvaranje američkih vojnih baza u regionu. Učesnici skupa izrazili su i podršku Palestini i Gazi, povezujući aktuelne sukobe na Bliskom istoku sa širim kritikama politike vojnih intervencija velikih sila.

Protesti u Istanbulu dolaze u trenutku kada se NATO suočava sa sve izraženijim pitanjima o svojoj ulozi u savremenom svetu. Iako Alijansa svoje postojanje objašnjava potrebom za kolektivnom bezbednošću i odbranom članica, njeni kritičari ukazuju da je NATO u poslednjih nekoliko decenija često prelazio granice odbrambenog saveza i učestvovao u vojnim operacijama daleko od sopstvenih granica.

Posebno mesto u kritikama zauzimaju NATO intervencije na Balkanu tokom devedesetih godina, a pre svega bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Za veliki broj ljudi u Srbiji i regionu ta operacija i danas predstavlja jedan od najspornih poteza Alijanse, jer je izvedena bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ostavila duboke političke i humanitarne posledice.

Kritičari NATO-a često podsećaju i na ulogu Alijanse u Avganistanu, gde je posle gotovo dve decenije vojnog prisustva usledio povratak talibana na vlast, kao i na operaciju u Libiji 2011. godine, nakon koje je ta zemlja ušla u period dugotrajne nestabilnosti. Upravo ovi primeri koriste se kao argument da vojne intervencije pod okriljem NATO-a nisu uvek donosile stabilnost koju su njihovi nosioci najavljivali.

Iako NATO i dalje ostaje jedan od najmoćnijih vojno-političkih saveza u svetu, poslednjih godina primetni su znaci rastućeg nezadovoljstva njegovom politikom u različitim delovima sveta. Deo javnosti sve više preispituje da li je širenje vojnog uticaja zaista doprinelo većoj bezbednosti ili je, naprotiv, produbilo postojeće sukobe.

Poseban udarac poverenju u Alijansu predstavljaju posledice dugotrajnih vojnih angažmana, ali i sve veća podela u međunarodnoj zajednici oko načina rešavanja kriza. Dok jedni NATO vide kao garant bezbednosti i protivtežu drugim velikim silama, drugi ga posmatraju kao instrument politike zapadnih centara moći koji je često korišćen za ostvarivanje geopolitičkih interesa.

U tom kontekstu, protesti u Istanbulu nisu samo reakcija na aktuelni samit, već deo šireg talasa nezadovoljstva koji postoji u različitim delovima sveta. Za protivnike NATO-a, pitanje nije samo budućnost jedne vojne organizacije, već i pitanje načina na koji velike sile oblikuju međunarodne odnose – kroz diplomatiju ili kroz vojni pritisak.

Dok Alijansa pokušava da pokaže jedinstvo i snagu, sve glasnije kritike ukazuju na činjenicu da NATO, pored vojne moći, nosi i politički teret svojih prethodnih odluka. Upravo će od odgovora na ta pitanja zavisiti da li će u budućnosti biti doživljavan kao faktor stabilnosti ili kao simbol jedne epohe vojnih intervencija koja je ostavila duboke tragove širom sveta.