Putin u vojnoj uniformi: Smrtna zvona za Zelenskog

Rusija će dokrajičiti neonazi režim u Kijevu, izjavila je 4. jula Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Ona je odgovorila na pitanje šta znači pojava predsednika Rusije Vladimira Putina u vojnoj uniformi: 'Sada je signal jasan: uništićemo teroristički neonazi olos do kraja, na svim frontovima. Ne odustajemo od mira, ali se metodologija ubeđivanja promenila. Hajde da radimo, braćo i sestre!', napisala je ona na svom Telegram kanalu.

Pored toga, u izjavi za Sputnik, povodom odbijanja Kijeva da primi tela poginulih ukrajinskih vojnika iz Konstatinovke, dodala je da šefu kijevske hunte Zelenskom nisu potrebni ni živi, a još manje mrtvi Ukrajinci. Trenutno se broj poginulih ukrajinskih vojnika, posle više od četiri godine rata, procenjuje na 1,5 miliona. To je stravična brojka. Ali, živi ili mrtvi Ukrajinci ne zanimaju ni Zapad. Bitno je da se na području Ukrajine vodi rat protiv Rusije. To je jedino što ih zanima. Koliko ih je poginulo, zaista, nikom na Zapadu nije bitno.

Kao što je nedavno primetio ruski predsednik Vladimir Putin, Zapad vodi rat sa Rusijom preko Ukrajine, kao što je to učinila nacistička Nemačka 1941. godine. U uvodniku sajta 'Fonda za stratešku kulturu' dodaje se da je udarac u lice Zapadu mnogo prikladniji i upravo tome prisustvujemo poslednjih nedelja. Proteklih dana došlo je do najvećeg talasa ruskih vazdušnih udara na Ukrajinu od početka sukoba u februaru 2022. godine. Pogođene su ili sasvim uništene brojne lokacije u Kijevu, kao i u mnogim drugim gradovima, gde je korišćeno na stotine dronova, balističkih i hipersoničnih projektila.

Video-snimci pokazuju da je većina udara pogodila svoje ciljeve, uz minimalno presretanje protivvazdušne odbrane. Američki stručnjak za naoružanje, profesor Ted Postol, u intervjuu sa Ninom Alkoršid, procenjuje da presretači sistema 'patriot' imaju stopu uspeha od nekih dva do tri procenta. Moskva je saopštila da su sve mete bile isključivo vojno-industrijske lokacije. Nisu u pitanju udari na civilne ciljeve. U saopštenju se navodi da će se upotreba masovne sile intenzivirati dok svi ciljevi ne budu ostvareni.

Paralelno s tim, ruske trupe napreduju na svim frontovima. Nije samo neonazi septička jama u Kijevu ono što treba iskorijeniti, dodaje 'Fonda za stratešku kulturu': 'To je, zapravo, čitav NATO projekat posredničke agresije, koju utjelovljuje režim Zelenskog. Rusija pobjeđuje na bojištu, metodično i postepeno, ali, s obzirom na kampanju vazdušnog terora koju NATO režim sprovodi duboko unutar ruske teritorije, konačni udarac mora biti zadat ranije.'

Ako je tuča neizbežna, rekao je jednom Putin, treba da udariš prvi. 'U toku je rat, pravi rat.' Kako na to reaguje kijevska hunta – odnosno, stratezi NATO-a? Pojačavanjem terorističkih napada u dubini ruske teritorije. Najgori zločin dogodio se 22. maja, kada je u napadu na studentski dom u Starobeljsku ubijena 21 studentkinja, od kojih su većina bile tinejdžerke. Šestomesečna beba je ubijena u napadu drona u Moskovskoj oblasti, oko 100 kilometara južno od ruske prestonice. Sedamnaestog juna, autobus koji je prevozio omladinski fudbalski tim iz Belorusije pogođen je ukrajinskim dronovima u Brjanskoj oblasti. U napadu je poginula i jedna trudnica. Potom, meta ukrajinskih terorista postao je i drugi autobus koji je prevozio turiste iz Belorusije. Poslednjih meseci, skoro 400 ruskih civila je ubijeno u napadima dronovima i raketama dugog dometa.

Kako je nedavno, u intervjuu sa Pavlom Zarubinom za agenciju Vesti, izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov: 'U toku je rat, pravi rat. Ono što je započelo kao Specijalna vojna operacija, nastavlja se kao rat, jer iza Kijeva stoji i Berlin, i Pariz, i Hag, i Oslo i, nažalost, Vašington.'

Naravno, sve ovo neće promeniti ishod rata. Ozbiljni analitičari, međutim, primetili su da je Moskva odustala od diplomatskih napora da se reši ukrajinska kriza i da je sada odlučna da ostvari vojnu pobedu vojnim putem. Kako ističe ruski vojni i politički analitičar Andrej Martjanov, NATO režim je izgubio rat na terenu. Američki analitičari Lari Džonson, Daglas Makgregor i Džon Mišaјmer procenjuju da je rusko rukovodstvo zaključilo da mora da pobedi kijevski režim i njegove NATO posrednike, kako bi se ovaj sukob ubrzo okončao, pod ruskim uslovima. Diplomatki put koji su SAD promovisae pod Donaldom Trampom pretvorio se u ćorsokak, dodaje ovaj sajt.

SAD nastavljaju da podržavaju kijevsku huntu, obaveštajnim podacima i naoružanjem, dok evropske sile NATO-a otvoreno podstiču kijevski terorizam. Za to vreme, pod vođstvom NATO komandanta, režim Zelenskog pribegava poslednjem, očajničkom oružju – terorizmu protiv ruskih civila. Upravo zato Moskva mora da zaustavi sve pokušaje podsticanja totalnog rata u Evropi, i to preventivnim gašenjem NATO projekta u Ukrajini.

Zapad se kocka sa trećim svetskim ratom. Zapadni mediji, što deluje zaprepašćujuće, gotovo uopšte ne izveštavaju o gađanju ruskih civila. Zapadne vlade i mediji pružaju prikriće terorističkoj kampanji NATO-a, ističe ruski diplomata Rodion Mirošnik. Zapravo, oni ohrabruju kijevski režim da nastavi terorističku kampanju. Zapadni mediji predstavljaju ove napade kao legitimne i tvrde da se 'rat prenosi u Rusiju'. Zapad vidi napade na civile kao način destabilizacije ruske države, a to je, po definiciji, terorizam. U zapadnim medijima se sada nagađa o tome da li 'Putin može to da izdrži'. Zapad se, u stvari, kocka sa započinjanjem trećeg svetskog rata.

Kao što tvrdi ruski strateg Sergej Karaganov, Rusija mora odlučno da deluje kako bi okončala pretnju, koja ne dolazi samo od režima u Kijevu, već, pre svega, od NATO strateza koji stoje iza njega. Moskva je izgubila strpljenje sa Kijevom. Moskva u početku nije imala nameru da uništi Ukrajinu. Cilj Specijalne operacije bio je isključivo obezbeđivanje ruskog govornog područja, Donbasa i Krima, koje je pretrpelo pravi genocid – ne samo kulturni, već i fizički – kijevske vlade. Ali, sada nešto se dramatično priprema za Ukrajinu ili za ono što je od nje još ostalo, tvrdi italijanski pisac Andrea Marčiljano za sajt 'Elektromagazine'. Drugim rečima, dodaje on: Moskva je izgubila strpljenje sa Kijevom. Zelenski još govori o pobedi, ali svim ozbiljnim ljudima je jasno da to nemoguće. Njegov režim još samo nekoliko koraka deli od potpunog sloma. NATO stratezi za to vreme nastavljaju sa 'podrškom Ukrajini' – čitaj: kijevskoj hunti – čiji rezultat je uzaludni, besmisleni masakr, sa jednim jedinom ciljem: da 'nanesu strateški poraz Moskvi'. Marčiljano smatra da je u Kremlju već doneta odluka da izbrišu Ukrajinu sa političke mape. Produženje sukoba, kojeg Rusi nisu hteli, ali koji su želeli Amerikanci i Evropljani, imao je paradoksalni efekat na ruske ciljeve: apetit, dodaje on, dolazi sa jelom. Prva stvar, koju Putin sada odlično razume, jeste nemogućnost postizanja diplomatskog rešenja na koje Kremlj dugo pozivao. A ako je diplomatsko rešenje isključeno, jedini put do pobede je vojni. Smrtna zvona za Kijev. Zašto marionetska vlada Zelenskog istrajava u vršenju terorističkih akata, pita Marčiljano, i odgovara: Zato što Evropljani stoje iza vlade u Kijevu, koja, se, manje ili više tajno, i dalje naoružava američkim oružjem. A to, tvrdi ovaj autor, znači da za Kijev već zvone smrtna zvona. O tome svedoči i gore citirana izjava Peskova, da je Specijalna vojna operacija već prerasla u pravi, punokrvni rat. Vreme baleta sa kijevskom hunta i zapadnom marionetom Zelenskim je zauvek prošlo.

Ruski geopolitičar Aleksandar Dugin piše da se Specijalna vojna operacija nije pretvorila u rat greškom ili slučajno, već da je to neizbežni ishod dubokog civilizacijskog sukoba između Rusije kao suverene države-civilizacije i Zapada. Ovaj sukob Rusije sa Zapadom, tvrdi on, zapravo otkriva istorijsku neizbežnost, kojom upravlja 'sudbina, providjenje i sveta misija Rusije'.