Istraga o otpisima dugova u Vodovodu

U fokusu interesovanja podgoričke javnosti ovih dana našao se način upravljanja gradskim preduzećem Vodovod i kanalizacije u periodu vlasti DPS-a, kao i podatak da je za period od 15 godina otpisano ili stornirano preko 18 miliona eura duga za vodu.

Odbornici u Skupštini Glavnog grada za TV PG ocijenili su da treba ispitati i procesuirati odgovornost ranijeg menadžmenta za milionske otpise dugova. Direktor GP „Vodovod i kanalizacije“ Aleksandar Nišavić, kazao je za RTV Podgorica da se sa 18 miliona otpisanih dugovanja mogao izgraditi još jedan Vodovod, odnosno potpuno izmijeniti cjelokupna vodovodna mreža.

Milionski otpisi dugova u izbornim godinama, te stornirani računi nakon punjenja bazena pojedinih funkcionera Glavnog grada, pokrenuli su pitanje odgovornosti menadžmenta koji je upravljao Vodovodom u periodu od 2008. do 2023. godine, ali i lokalnih funkcionera, kažu za RTV Podgorica odbornici Skupštine Glavnog grada.

„Jedno je kada dug otpišete nekome ko je u situaciji socijalne potrebe, a drugo je situacija koju ste vi pomenuli. Gdje se računi otpisuju državnim funkcionerima, lokalnim funkcionerima i preduzećima povezanim sa prethodnim režimom“, smatra Stevan Kandić, odbornik Pokreta Evropa sad.

Mitar Paunović iz Demokratske Crne Gore smatra da je poražavajuće da su računi za vodu najviših funkcionera otpisivani i to za cistjerne kojima su punjeni njihovi bazeni. „I na račun građana najviših funkcionera u sistemu Glavnog grada dobijali su tako besplatnu vodu za njihove bazene, za njihove rezidencije koje su svakako gradili na račun građana, kako god da okrenete“, kaže Paunović.

U podgoričkom DPS-u nijesu bili raspoloženi za komentarisanje milionskih otpisa dugova u Vodovodu. Kako nam je saopšteno, ne žele da budu dio programa RTV Podgorica, uz ocjenu odbornika Andrije Klikovca da Nišavić, kao najgori direktor Vodovoda u istoriji preduzeća, ne zaslužuje njihov komentar.

Dio onih koji su ipak voljni za saradnju, smatra da je sporan tajming objavljivanja podataka i pita zašto se na njih čekalo gotovo tri godine. „Da li je razlog tome potpuna preokupacija da se sprovede onaj zatamnjeni ugovor o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu, za koji su Nišavić i Mujović bili spremni da poginu, za koji su, iz sebi znanih razloga, vezali svoje političke sudbine, a javnost može samo da pretpostavlja koji su ti razlozi?”, upitao je Vladimir Bulatović iz Demokratske narodne partije.

Mirza Krnić iz Pokreta Preokret podsjeća da direktore preduzeća biramo da brane javni interes. „Mi biramo direktore preduzeća da brane javni interes, da ako nešto otkriju to odmah objave, a ne da tempiraju kad to politički odgovara partijama koje predstavljaju. Nisu tu da predstavljaju partije, nego da rade u najboljem interesu preduzeća“, kaže Krnić.

Slučaj Vodovoda zahtijeva detaljnu istragu nadležnih organa i utvrđivanje odgovornosti, kažu naši sagovornici. Tvrde da bi provjere trebalo proširiti i na ranija poslovanja drugih gradskih preduzeća.

Miloš Krstović iz Pokreta za Podgoricu ističe da građani imaju pravo da znaju ko je donosio takve odluke. „Dok su građani uredno izmirivali svoje obaveze, milioni eura su nestajali kroz otpise, storniranja i nenaplaćena potraživanja. Građani imaju pravo da znaju ko je donosio takve odluke, po kom osnovu i ko će za njih snositi odgovornost“, kaže Krstović.

Boban Radević, iz Nove Srpske demokratije ističe da slučaj Vodovoda nije usamljen. „Imali smo situaciju da radnici Zelenila svoje resurse usmjeravaju ka tome da održavaju i dvorišta određenim DPS funkcionerima, da im zalivaju bašte i tome slično“, kaže Radević.

U jednom su saglasni – javnost ima pravo da zna kome su i po kom osnovu otpisivani računi. Očekuju da nadležni organi ispitaju sve okolnosti i utvrde da li je bilo nezakonitih odluka menadžmenta vodovoda u periodu od 2008. do 2023. godine.