Petronijević: Hapsenje Srba na Gazimestanu

Dok Priština privodi Srbe koji su na Gazimestanu obeležavali Vidovdan, istovremeno se intenzivira i postupak za navodne ratne zločine. Ponovo se otvara slučaj Račak, koji nikada nije dobio pravosnažan sudski epilog, pokreće se pitanje ubistva Adema Jašarija, a od Srbije se traži i uvid u dokumentaciju 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.

O tome koliko je Priština spremna da ide u demonizaciji Srba i šta je krajnji cilj ovih sinhronizovanih poteza, u emisiji 'Danas na RT' govorio je advokat i predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava Goran Petronijević. Prema njegovim rečima, politika Zapada prema Srbiji nije se promenila još od početka raspada Jugoslavije. 'Dok su jedne emisarne slali u Zagreb i Ljubljanu da podstiču razbijanje Jugoslavije, druge su istovremeno slali u Beograd, kod Slobodana Miloševića, da ohrabruju njeno očuvanje. Tako su namerno stvarali nepomirljive razlike koje su vodile u sukob. To je mehanizam koji koriste i danas', podsetio je Petronijević.

Kao prelomni trenutak uzima izmještanje kosovskog pitanja iz okvira Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244 u Brisel. 'Sve je počelo tako što smo dozvolili da se problem KiM kao nasilnog otcepljenja ili otimanja dela teritorije suverene države Republike Srbije iz Ujedinjenih nacija, gde mu je jedino mesto, pod okriljem rezolucije 1244, izmešta na lokal. A to je Brisel koji nikakve nadležnosti ne bi imao i ne bi mogao da ima, jer ove teritorije nisu u sastavu EU i ko zna da li će ikada biti', ocenio je on.

Petronijević, takođe, tvrdi da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti nije samostalan akter. 'Kurti je samo megafon. Dobija dnevne naloge šta treba da radi. Priština ne radi ništa dok joj to ne narede iz Brisela. Ranije je to bio Vašington, a posle dolaska Donalda Trampa težiste se preselilo u Brisel. Hapsenje Srba na Gazimestanu nije učinila takozvana kosovska policija, već briselska administracija. Kome to nije jasno', poručio je Petronijević.

Osvrćući se na suđenje nekadašnjim liderima terorističke organizacije OVK, za koje se presuda očekuje 20. jula, sagovornik televizije RT Balkan je ocenio da je čitav postupak politički motivisan. 'To suđenje je postalo farsa onog trenutka kada je tadašnja globalistička administracija procenila da Hašim Tači pregovara sa Beogradom o kompromisu, a nije u potpunosti uvažavao njegov interes. Jer ta takozvana međunarodna zajednica, sada čitamo Brisel-London, činila je napore da što više zakuva. I ona ima jedan zajednički imenitelj sa kosovskom administracijom i svim njihovim pratećim ilegalnim i nelagitim strukturama kao što su vojska Kosova, njihova policija, njihova administracija – Srbi su remetilački faktor na KiM, ako ih nema onda nema problema. Ako su Srbi problem, onda ih treba ukloniti. Danas je to teško učiniti silom jer Srbi sprovode nenasilan otpor, pa je zato u toku pritisak kroz hapšenja, istrage i institucije', naveo je on.

Gost 'Danas na RT' dodao je da je, po njegovom mišljenju, Srbija još 1999. godine trebalo da Kosovo i Metohiju proglasi privremeno okupiranom teritorijom. 'Sve što je silom oteto jedino silom može da bude vraćeno. To pokazuje istorija. Država mora da se sprema, jača i čeka povoljan istorijski trenutak, kao za vreme balkanskih ratova', kazao je Petronijević.

On je ukazao i na dvostruke standarde Zapada u tumačenju međunarodnog prava: 'Kada su razbijali Jugoslaviju tvrdili su da je teritorija nosilac suvereniteta. Kada je došlo pitanje Kosova i Metohije, odjednom su rekli da je suverenitet u rukama većinskog naroda. Do toga se došlo bombardovanjem i kršenjem međunarodnog prava'. Petronijević je položaj Srba na Kosovu i Metohiji uporedio sa položajem Rusa u baltičkim državama. 'To su dve tačke najvećeg istorijskog srama savremene civilizacije kada je reč o tolerisanju torture nad čitavim narodom', rekao je on.

Govoreći o ulozi Euleksa i Kfora, Petronijević je ocenio da međunarodne misije nisu ispunile svoj mandat. 'Kfor od samog početka nije bio mirovna misija u skladu sa međunarodnim pravom. Ne može strana koja je okupator da bude mirovna snaga. Ubeđen sam da je od početka bio neprijatelj Srba i Srbije i da je u velikoj meri podržavao čišćenje Srba sa Kosova i Metohije', naglasio je Petronijević i podsetio da je jedini koji je konkretno štitio Srbe bio ruski bataljon na prištinskom aerodromu, koji se povukao nakon isteka mandata.