Zoran Milivojević: Država teško opstaje bez nacionalnog identiteta

Konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona organizovala je u Srpskoj kući u Podgorici Akademsku tribinu pod nazivom „Srbija danas“, na kojoj je predavanje održao karijerni diplomata i bivši ambasador Srbije Zoran Milivojević.

Tribina je okupila brojne predstavnike srpskih organizacija, kulturne i javne radnike, kao i zainteresovane građane koji su imali priliku da čuju analizu aktuelnog međunarodnog položaja Srbije u vremenu velikih globalnih promena.

U svom izlaganju Milivojević je govorio o svetskim političkim procesima, izazovima sa kojima se suočavaju male države i mestu Srbije u savremenom geopolitičkom okruženju. Već na samom početku predavanja bilo je jasno da se o Srbiji danas ne može govoriti izdvojeno od globalnih procesa. Svet u kojem živimo prolazi kroz duboke političke, bezbednosne i ekonomske transformacije.

Poredak koji je nastao nakon Hladnog rata sve više gubi svoje konture, a na njegovo mesto dolazi novi sistem odnosa koji još uvek nije u potpunosti definisan. Upravo u tom prelaznom periodu, koji karakterišu sukobi interesa velikih sila, ekonomska nadmetanja i borba za nove sfere uticaja, male države nastoje da pronađu način da zaštite svoje interese i obezbede sigurnu budućnost.

Milivojević je ukazao na činjenicu da su promene koje se dešavaju na globalnom nivou pre svega povratak na politiku realne moći. U međunarodnim odnosima ponovo dominiraju državni interesi, geopolitika i pitanje bezbednosti. Ideje o svetu bez granica, o nadnacionalnim modelima upravljanja i potiskivanju državnog suvereniteta sve više ustupaju mesto konceptu u kojem države ponovo preuzimaju centralnu ulogu.

Svet se kreće ka multipolarnosti, ka sistemu u kojem će više centara moći oblikovati globalne procese. Za male države, kakva je i Srbija, to predstavlja veliki izazov. One nemaju snagu da menjaju tokove svetske politike, ali moraju imati sposobnost da prepoznaju procese i da se njima prilagođavaju. Upravo zato je pitanje „kuda Srbija treba da ide“ jedno od najvažnijih političkih pitanja današnjice.

Jedna od ključnih poruka predavanja jeste da je vreme pokazalo kako su mnogi stavovi koje je Srbija zastupala prethodnih godina bili zasnovani na realnim procenama. Dok su brojne države menjale svoje politike u skladu sa pritiscima i trenutnim okolnostima, Srbija je nastojala da zadrži sopstveni kurs i da vodi politiku koja počiva na zaštiti nacionalnih i državnih interesa.

Milivojević je posebno naglasio značaj nezavisnosti kao osnovnog preduslova za očuvanje državnosti. Nezavisnost nije samo formalna kategorija. Ona podrazumeva sposobnost države da samostalno donosi odluke, da procenjuje sopstvene interese i da vodi politiku koja nije isključivo posledica spoljašnjih uticaja.

U savremenom svetu, u kojem su pritisci različitih centara moći sve izraženiji, očuvanje političke samostalnosti postaje jedno od najvažnijih državnih pitanja. U tom kontekstu, posebno mesto zauzima politika vojne neutralnosti. Prema Milivojevićevom shvatanju, vojna neutralnost nije privremeno rešenje niti taktički potez, već dugoročno strateško opredeljenje Srbije.

Ona omogućava državi da zadrži slobodu odlučivanja i da ne bude uvučena u sukobe koji ne proizađu iz njenih neposrednih interesa. U vremenu sve većih globalnih tenzija, kada se formiraju novi savezi i kada bezbednosna pitanja ponovo dolaze u prvi plan, politika neutralnosti predstavlja jedan od najvažnijih mehanizama zaštite državne samostalnosti.

Još jedna tema koja je zauzela važno mesto u predavanju odnosi se na pitanje nacionalnog identiteta. Milivojević je i ranije u svojim javnim nastupima isticao da moderna država ne može postojati bez jasne svesti o sopstvenom identitetu. Narod koji se odriče svog imena, jezika, kulture, tradicije i duhovnog nasleđa odriče se temelja na kojima počiva njegova državnost.

Zato je, prema njegovom mišljenju, važno da Srbija ostane nacionalno samosvesna država. To ne podrazumeva zatvaranje prema svetu niti odbijanje saradnje sa drugima. Naprotiv, nacionalna samosvest predstavlja osnovu za ravnopravnu komunikaciju sa drugim narodima i državama. Samo onaj ko zna ko je i šta predstavlja može biti pouzdan partner i dosledan sagovornik u međunarodnim odnosima.

Posebno je naglašeno da u Srbiji postoji širok društveni konsenzus o nekoliko ključnih pitanja. Bez obzira na političke razlike i različite poglede na pojedine teme, većina građana deli uverenje da se država ne sme odricati svog suvereniteta, da se moraju čuvati nacionalni interesi i da Srbija ima pravo da samostalno odlučuje o svojoj budućnosti.

„Ne možemo se odricati države, nacije, jezika i vere“, suština je poruke koja je prožimala celo predavanje. Narodi i države moraju imati svoj identitet, svoje ime i prezime. U svetu koji se ubrzano menja, to postaje ne samo kulturno nego i političko pitanje.

„Nećemo uvesti sankcije Rusiji, nećemo prekinuti odnose sa Kinom, nećemo odustati od Kosova i priznati njegovu nezavisnost, koju traži Zapad, ali ne Rusija i Kina, ali istovremeno Srbija hoće i u Evropsku uniju“, poručio je Milivojević i dodao da su to pitanja svih pitanja kojih Srbija mora da se drži.

Srpško nacionalno pitanje jedino nije rešeno na ovim prostorima, rekao je Milivojević i pojasnio kako su drugi narodi u regionu dobili države, ali na štetu Srbije. Zbog toga Srbija mora sačuvati svoju državu, kao i da srpsko nacionalno pitanje bude pravo svih Srba u regionu, kao i pitanje Crkve i jezika.

Takva politika, naravno, nije uvek bez posledica. Ponekad nosi određene političke ili ekonomske rizike. Ali, kako je naglašeno na tribini, cena odricanja od sopstvenih interesa često je mnogo veća od cene njihove odbrane. Zato Srbija, prema ovom konceptu, treba da ostane dosledna svojim osnovnim principima bez obzira na pritiske kojima je izložena.

Posmatrano iz šire perspektive, predavanje u Srpskoj kući u Podgorici predstavljalo je mnogo više od analize trenutnog položaja Srbije. Bilo je to rasprava o mestu malih naroda u vremenu velikih globalnih promena. Svet danas ulazi u period neizvesnosti, ali i novih mogućnosti. U takvim okolnostima, države koje imaju jasnu viziju, nacionalnu samosvest i sposobnost da samostalno donose odluke imaju veće izglede da sačuvaju svoje interese i obezbede stabilnu budućnost.

Glavna poruka tribine mogla bi se svesti na jednostavnu, ali snažnu misao: Srbija treba da ostane svoja. Da čuva nezavisnost, nacionalni identitet i vojnu neutralnost. Da sarađuje sa svima, ali da odluke donosi samostalno. Da bude otvorena prema svetu, ali čvrsto oslonjena na sopstvene vrednosti. U vremenu kada mnogi traže tuđe modele i gotova rešenja, Srbija, prema viziji koju je predstavio Zoran Milivojević, ima obavezu da sledi sopstveni put. Samo tako može da ostane subjekt, a ne objekt međunarodnih odnosa, i samo tako može da sačuva pravo da sama odlučuje o svojoj budućnosti u svetu koji se pred našim očima menja brže nego ikada ranije.