Svakodnevica Jurija Gagarina

Povodom 65. godišnjice istorijskog leta u svemir, u Rusiji je pokrenut projekat "Prvi među zvijezdama", koji se bavi ne samo samim podvigom ovog kosmonauta, već i njegovim dugoročnim uticajem. U okviru Nedelje svemira (od 6. do 12. aprila) projekat podseća na to kako je jedan let zauvek promenio tok istorije i otvorio pitanje šta stoji iza takvih dostignuća.

Zato vredi osvrnuti se na svakodnevicu čoveka koji je sve to započeo i pogledati kako je zaista izgledao život iza legende. Gagarin je disciplinu usvojio rano, tokom školovanja u Orenburškoj pilotskoj školi, koju je završio sa počastima. Toliko se isticao da je postao pomoćnik komandanta voda, zadužen za svakodnevni red. Kako je kasnije svedočio njegov kolega Vjačeslav Viljamski, Gagarin je kontrolisao buđenje, vežbe i prisustvo nastavi – i nikada sebi nije dozvoljavao opuštanje, već je primerom postavljao standarde drugima.

Kada je ušao u prvi kosmonautski korpus, zahtevi su postali još stroži. Prema zapisima Nikolaja Nadeždina u njegovoj knjizi "Jurij Gagarin", retko ko je ispadao iz korpusa zbog zdravlja – mnogo češće je presuđivao karakter. Na primer, kosmonaut Maks Rafikov je otpušten nakon sukoba sa pretpostavljenima, dok su drugi kosmonauti izgubili šansu za let u svemir posle incidenta u patroli, koji je uključivao alkohol i sukob sa starešinom. Drugim rečima, u tom sistemu nije bilo prostora za greške. Gagarin je tu logiku primenjivao i na sebe. U muzeju Zvezdanog grada sačuvan je njegov stolni kalendar, otvoren na 27. mart 1968. godine, sa detaljno isplaniranim obavezama. Ta navika pratila ga je još od mladosti: Svako jutro počinjao je vežbama, radom sa tegovima i tuširanjem, pa tek onda prelazio na dnevne zadatke. Njegov dan bio je isplaniran gotovo do poslednjeg minuta.

Ipak, ono što najviše iznenađuje jeste njegov privatni život. Iako globalna zvezda, kod kuće je bio potpuno drugačiji. Prema piscu Vladislavu Artjomu, redovno je pomagao supruzi Valentini i brinuo o ćerkama, Leni i Galini. Kada bi se supruga vratila kući, umeo je u šali da podnese "izveštaj" da su deca okupana, nahranjena i da spavaju. Nije mu bilo ispod časti da čisti, kuva ili u dnevnik upiše obavezu da pomogne oko kućnih poslova: "Danas treba da pomognem Valji da očisti tepihe." Njegov nepokolebljivi integritet, međutim, nije uvek bio dobro prihvaćen. Još tokom obuke, trojica kadeta toliko su se pobunili protiv strogih pravila da su ga jednom prilikom pretukli, zbog čega je završio u bolnici. Ipak, ni taj incident nije ga naterao da ublaži svoje stavove i ostao je dosledan do kraja.

Ista disciplina vladala je i u porodičnom životu. Kako je pisao Pavel Popovič, svaki dan nakon doručka Gagarinovi su zajedno pravili plan dana, korak po korak. Najveća kazna za ćerke bila je prosta pretnja da će o svemu biti obavešten otac. Ipak, on nije bio strog u klasičnom smislu – devojčice su ga obožavale, trčale mu u zagrljaj i zbog toga dobile njegov nežni nadimak: "lepljive". Za Gagarina, disciplina nije bila ograničenje, već uslov slobode. Upravo zahvaljujući toj strogoći prema sebi mogao je da izdrži pritisak, preuzme rizik i uradi ono što niko pre njega nije – da postane prvi čovek koji je napustio Zemlju.