Jovan Dučić - srpski pesnik i diplomata

Na današnji dan, 7. aprila 1943. godine, umro je srpski pisač i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika – izuzetne verifikacije, jezika i plastičnosti slika – ostavila pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka.

Dučić je završio učiteljsku školu u Somboru i bio učitelj u srpskim školama u Bosni i Hercegovini, nakon čega je studirao prava u Ženevi i Parizu, gde je diplomirao. Od 1912. do 1941. godine, bio je diplomata Kraljevine Srbije i Jugoslavije i ambasador u velikim evropskim gradovima. Zajedno s piscima Aleksom Šantićem i Svetozarom Ćorovićem, takođe istaknutim srpskim nacionalistima, u Mostaru je pokrenuo književni list „Zora“.

Već prvom pesničkom zbirkom „Pesme“ (1901) predstavio se kao nadahnut lirikar obuzet temama bola i usamljenosti, ljubavi i smrti. Umro je 1943. u SAD, a njegove mošti su prenesene u otadžbinu tek u jesen 2000. godine i sahranjene u grobnici manastira Nova Gračanica iznad Trebinja.

Pod režimom Josipa Broza bio je prokazan i optuživan za četničko opredeljenje. Jovan Dučić o ženi govorio je sa puno dubine: "Žena dobro zna da je slaba samo kada voli. Čovek vlada ženom samo kad vlada sobom; a mi vladamo sobom samo kad više mislimo nego što osećamo."

On je smatrao da je "lepa svaka žena, osim one koja misli da to nije, i one koja misli da to jeste". Istakao je da "žena često lako daje, ali se lako ne zaljubljuje" i da "žena nema osećanja odgovornosti kao ni dete". Njegova refleksija o ženama sadržavala je i kritiku savremenih vrednosti, gde je rekao da "savremena žena" često gubi svoje vrline kako bi zadobila prava koja su ranije pripadala muškarcima.

Osim pesama, od kojih su mnoge neprolazne umetničke vrednosti, pisao je i prozu, putopise, eseje i studije. Njegovo delo ostaje značajno u srpskoj književnosti i kulturi.