Lazarova subota: Vrbica i pripreme za Vasrs

Srpka pravoslavna crkva danas slavi Lazarovu subotu ili Vrbicu, pripremajući se, u posljednjoj sedmici posta, za najveći hrišćanski praznik – Vasrs. Ovaj dan se smatra značajnim jer se veruje da je na taj dan Isus Hristos vaskrsao Lazara iz groba.

Vrbica se uvek proslavlja subotom, dan uoči praznika Cveti, koji pada nedelju dana pred Vasrs. Običaj je da se na Lazarovu subotu nose grančice vrbe, simbolizujući svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je posebno dečiji praznik, jer je Hristos, prema Jevanđelju, rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“. Grančice vrbe obično nose deca u crkvu subotom popodne, gde ostavljaju grančice da se na Cveti, na jutrenju, okade i očita molitva, a zatim se dele narodu.

Običaj je da se na ovaj praznik bere cveće, ali se ono ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Na ovaj dan, mladi međusobno daruju cvećem.

S obzirom na to da je ovaj praznik u vreme vaskršnjeg posta, crkveno pravilo nalaže da nije dobro na taj dan igrati i pevati. Lazarova subota predstavlja sećanje na događaj u Vitaniji, gde je živeo mladi čovek Lazar sa sestrama Martom i Marijom, a sve detalje opisuje Jevanđelist Luka.

Na vest o Lazarovoj smrti, kako je zapisano u Jovanovom Jevanđelju, Isus je došao u Vitaniju, gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba, naredio da se skloni grobni kamen i pozvao Lazara da izađe, što je on i učinio, sav uvijen u pogrebne pokrove. Ovaj događaj se u hrišćanstvu smatra pobedom života nad smrću i nagoveštajem Hristovog stradanja i vaskrsenja, što je osnova novozavetne vere.

Ovo poslednje čudo Hristovo, koje se već pročulo po čudesnim isceljenjima, uzrokovalo je gnev judejskih sveštenika i dovelo do presude na smrt raspećem koju je u sredu, u nedelji stradanja, izrekla jevrejska skupština Sinedrion. Lazar je kasnije živeo još trideset godina kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica i poklonila mu omofor, njenom rukom izvezen.

Spomen svetog Lazara Četvorodnevnog slavi se od prvih dana hrišćanstva, a njegovo ime simbolički na jevrejskom jeziku znači „Bog je pomogao“. Njegove mošti danas se nalaze u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra, odnosno iz Kitona kod Larnake, gde je stajala nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj“.